РАД СВЕТОЗАРА ПАЈИЋА ДИЈАКА

Велики вишегодишњи преписивачки подвиг Светозара Пајића Дијака донео је пред нас чудеснa рукописана дела. Пренета вештом и благословеном Пајићевом руком, ова дела као споменици, преносе на нас духовно богатство, чистоту и мир српских манастира у којима су даноноћно стварана. На свему томе треба да смо Светозару Пајићу Дијаку бескрајно захвални.

Светозар Пајић рођен је 1955. године у Новом Саду. Од најранијих дана своју креативност и склоност ка техници и уметности изражавао је у авио-моделарству, бродо-моделарству, фотографији, вајању, сликању, дизајну, калиграфији… Радио је у новосадској штампарији „Форум“ и словеначкој „Искри“. Након тога, посветио се у потпуности уметности.

Од 1992. године до данас настала су два значајна циклуса у којима се Пајић исказао као изузетна и комплексна личност. Први циклус је посветио сликању амбијенталних мотива војвођанских градова и родног Новог Сада, у комбинованој аква-туш техници. Уследио је низ запажених изложби.

Други циклус Пајић започиње 1998. године откривањем и изучавањем средњoвековне рукописне баштине у ризници манастира Хиландар. Задивљен том лепотом о којој се веома мало говори, а још мање зна, креће у тежак преписивачки подухват на начин старих преписивача (дијака). Са надахнућем наставља са рукописањем 40 најлепших страница Четворојеванђеља, најпре на патинираној хартији, а затим и на пергаменту.

Његовим стваралачким радом поново имамо рукописана средњовековна духовна дела која су извучена из вековног заборава и доступна погледима и дивљењу савременом човеку. Циљ свих напора Светозара Пајића је да прикаже свом народу сопствену културу писмености и ненадмашну лепоту средњевековних српских минијатура.

После 2000. године Светозар Пајић све велике постове проводи у манастиру Сопоћани где је на 22 пергамента преписао прву књигу Откровење (апокалипсис) Јована богослова на савременом српском језику а стилом раног средњег века. После тога настао је и препис Карејски типик Светог Саве. Величанствени Душанов законик, који је је на 80 страна оглашен лета Господњег 1354. године на празник Вазнесења Господњег месеца маја 21. дана, Светозар је преписао три пута.

У протеклом времену Светозар Пајић Дијак је оставио дела трајне вредности и кроз опусе приказа највећих српских светиња: Манастира Хиландар, манастира Фрушке горе и манастира Косова и Метохије.

Осим личног стваралаштва, овај уметник уз благослов своју преписивачку вештину већ годинама несебично преноси монасима и монахињама у тишини многих наших манастира. А од 2009. године сарађује са Удружењем војвођанских учитеља у мисији ширења лепог писања (калиграфије) међу ученицима и наставницима основних и средњих школа. На том путу већ је остављен видљив траг широм Србије.

2012. године Светозар Пајић Дијак је постао је члан УЛУПУДС.

Светозар Пајић Дијак имао (од 2001. године до данас) више од 40 самосталних и више колективних изложби.

Од 28. фебруара до 5. марта 2013. године самостална изложба на 18. Међународној изложби ART EXPO – НС сајам на којој први пут на светлост дана износи пергаментне листове преписа „Мирослављевог јеванђеља“.

А даље, у свом новосадском атељеу и у самотним манастирским ћелијама, у миру молитве, за будућа поколења бележи, преписује, ствара… Имајући у виду величину и значај овог подвига, Светозар Пајић Дијак се делима која су пред нама одужује, одаје почаст, нашим прецима и оставља трајни залог нашим потомцима.

Вера Стојшић-Гашпаровски