Изложба Ксенија Ковачевић SOS – offline vs. online моћи ће да се погледа од 7. јуна у Малом ликовном салону Културног центра Новог Сада, уз прописане мере заштите или на линку Виртуелне галерије ликовног програма.
Више од пандемије свет би требало да зазире од „повратка у нормалу”. Прво зато што је сваки повратак облик ретардације који сатире прилике, друго, зато што је нормалост постала пост-појам и не знамо шта тачно означава. Свет од 2020. неће бити исти, у томе се вероватно сви слажу, јер су откривени механизми који имају моћ да за кратко време утерају све становнике планете у један тип понашања. Физичка дистанца убрзо је постала социјална, а онда и интимна. Становништво планете постало је свесно баријера које функционишу на свим нивоима, подједнако материјалним и симболичким.
Ксенијине шаке више се не баве невербалном комуникацијом. Оне су вербалне (куцају текст поруке на мобилном телефону) и не комуницирају (одашиљу SOS сигнал са једне тешко погођене субјективности у облику картезијанске лажне утехе ego sum). Ликовност се предаје визуелности. Цртеж и слика постају стари занат, а призорна површина предлог за организацију пиксела на корисничком интерфејсу. Остаје нека нејасна форма пркоса, али публика која би се поколебала примером искреног жртвовања као да више не постоји. Побуна није солилоквиј. И једно и друго се претварају у последњи позив у помоћ. Ксенијини цртежи су опроштајне слике с оне стране online света. Њих замењују стварне руке и стварни мобилни телефони у „новој нормалности”.
Док и стварност не постане пост-појам.
Чедомир Јаничић
Ксенија Ковачевић je oсновне студије завршила на Академији уметности у Новом Саду (1998), у класи професора Јована Ракиџића и Миодрага Нагорног. Магистрирала сликарство (2003) на истој академији са темом „Универзални језик гестова“. Завршила школу за историју и теорију уметности ЦСУ Београд (2000). Учесница је бројних групних изложби и уметничких фестивала у Београду, Милану, Бечу, Љубљани, Паризу, Ровињу…
Самосталне изложбе / избор:
2017, 2019. Галерија др Винко Перчић, Суботица
2017. Галерија Меандер Апатин
2015. Културни центар Кућа краља Петра I, Београд; Галерија савремене уметности, Панчево
2014. Milena`s intellectual salon, Њујорк, САД; Галерија Око, Нови Сад; Ликовни салон, Културни центар Новог Сада; Галерија Центра за културу, Раковица / група Aufwiedersehen; Модерна галерија Ликовни сусрет, Суботица
2011. Крупарарт 2011, Бачко Душаново
2010. Малме, Шведска / групa Aufwiedersehen; Крупарарт 2010, Бачко Душаново / са Невеном Грковић Буквић; Савремена галерија уметничке колоније Ечка, Зрењанин / група Aufwiedersehen
Награде:
2018. Прва награда Трећег међународног бијенала уметничког цртежа / Меморијална галерија “Душан Старчевић”, Смедеревска Паланка
2017. Диплома Слатка концептуална уметница, Беч, Аустрија / http://www.kulturdrogerie.org
2016. Диплома Слатка концептуална уметница, Београд / ww.u10.rs
2013. Откуп слике Сова / општина Суботица за фонд Модерне галерије Ликовни сусрет
Winner micro&book, EBOOK, Милано, Италија
2009. Награда и признање Др Ференц Бодрогвари за ликовну уметност / Скупштина града Суботице
2000. Друга награда за поетику киноесетичког представљања митолошке жудње за сједињавањем раздвојених полова у филму Brankusi’s Flight / Photo, Film and Video Creativity of Vojvodina
1998. Награда најбољем младом уметнику Богданка Познановић / ВидеоМедеја
Награда на првом бијеналу Пејзаж ’98
1997. Награда Академије уметности / Уметничка колонија Ивањица
Коментари
Dobra i dosledna cestitam...
Остави коментар