Изложба под називом „Ко је Малвина Хофман?“, коју организује Институт за историју оглашавања, у сарадњи са амбасадом САД у Београду и Културним центром Новог Сада, биће отворена у уторак, 17. априла с почетком у 19 часова у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Отварању ће присуствовати и обратити се градоначелник Новог Сада, Милош Вучевић, директор Културног центра Новог Сада Бојан Панаотовић и аутор изложбе Владимир Чех. 

Институт за историју оглашавања, у сарадњи са амбасадом САД-a у Београду и Културним центром Новог Сада, организује изложбу под називом „Ко је Малвина Хофман?“. Изложба, која ће након Новог Сада обићи још 7 градова у Србији, у новосадском Културном центру биће отворена у уторак, 17. априла с почетком у 19 часова.

На изложби ће се први пут јавно приказати Малвинини цртежи које је урадила на овом путу. Приказани ће бити и до сада непознати историографски факти у вези са њеним активностима за помоћ Србији у Великом рату, пронађени у Гети институту у Лос Анђелесу. На изложби је потврђена и урбана легенда да је лик на плакату “Serbia Needs Your Help” уствари лик мртвог српског војника на чамцу којима су пребацивани војници на сахрану у “Плавој гробници” код острва Видо у Грчкој. Приказана је и оригинална фотографија са чамца српског ратног репортера Милоја Игрутиновића која је послужила као предложак за илустрацију на плакату, Малвинина скица за плакат, плакат, разгледница са истим ликом и насловна страна књижице “Kosovo Day 1918” штампана у САД-у. Ту прича о мртвом војнику који је постао симбол Србије није завршена: Малвина је исти лик искориситила за скулптуру Св. Фрање која се данас налази испред болнице Мејо у Рочестеру, САД. Скулптуру је на изложби могуће видети уз помоћ кациге за „виртуелну реалност“. Из тродимензионалне слике виртуелне реалности, уз помоћ 3Д штампача, лик српског војника враћен је у “опипљиву реалност”: изложена је биста Св. Фрање.

У другом делу изложбе је скренута пажња на америчку кампању за помоћ Србији, у којој је Малвина била део уметничког тима. Намера аутора изложбе била је да се изложбом одужи ауторки чувеног плаката, која је поред њега имала и друга уметничка дела у вези са овим простором, и да укаже на многе друге њене активности за помоћ Србији, јер се о њој, нажалост, у Србији скоро ништа не зна.

Прича о америчкој кампањи за помоћ Србији у Великом рату, део изложбе “Србија, рат и плакат”, која је под покровитељством Министарства културе и информисања, реализована је прошле године у Музеју примењене уметности у Београду.  Само мали број људи у земљи зна за кампање „Помозите Србију…“ које су у време Првог светског рата водиле земље-савезнице САД, Француска и Велика Британија. Аутор чувеног плаката „ Serbia Needs Your Help“ у кампањи САД-а је најпознатија америчка вајарка Малвина Хофман. Изложба је посвећена њеном плакату, њеним делима и активностима за помоћ  Србији.  Како се велика америчка уметница заинтересовала за судбину Србије у време Великог рата?

„Рад у међународној испостави Црвеног крста у Њујорку довео ме у контакт са људима из разних земаља. Међу њима је било Срба којима је највише била потребна наша помоћ. … Један од њихових патриота, пуковник Милан Прибићевић, дошао је у Америку са острва Крф. Његова највећа жеља је била да окупи десетак хиљада добровољаца и  поведе их натраг, да ослободи поробљена села“ пише Малвина.

Популарни амерички илустратор тог доба Дејна Гибсон (Charles Dana Gibson 1867 – 1944) окупио је под покровитељством Комитета за јавне информације групу познатих уметника који су про боно радили тематске плакате у вези са ратом. Међу одабраним илустраторима била је и Малвина Хофман. Тако су ова два човека заслужна за Малвинин интерес за Србију. Једном настао, интерес је заувек и остао.

„Јула 1919. године, када сам завршила свој део на поставци изложбе у музеју Роден у Паризу, отишла сам у канцеларију господина Херберта Хувера, директора америчке управе за помоћ. Између осталих великих ратних активности он је оснивао фондове за дечију храну широм Југославије. Био је веома добро информисан о свим мојим ратним активностима и није траћио времена. Чим сам га обавестила о својој спремности да идем за Југославију, одмах ме је одвео до велике зидне мапе у својој канцеларији. Затражено је да идем у ту земљу да бих преконтролисала двадесет пет станица за прехрану деце и донесем назад извештај. „Сутра ујутру дођите овде у десет часова, имаћу ваш пасош и сва спремна упутства. Правите дневне извештаје и донесите их мени – фотографишите-цртајте-постављајте питања-али изнад свега, немојте се разболети…“

Остала је на путу шест недеља. Није се разболела. Своје занимљиве доживљаје описала је 1936. године у књизи „Главе и писма“ у поглављу „Глад на Балкану“.