„Škola slikanja na kamenu slikarke i pesnikinje Biljane Ristić ušla je u sedmu godinu trajanja. Broj upisanih polaznika je oko 20, a radionicama prisustvuje najčešće desetak. Polaznici su različitih godina starosti, različitih zanimanja, različitog pola, pa i različitih interesovanja i talenata. Povezuje ih ljubav prema slikarstvu i potreba za učenjem i savladavanjem ove zanimljive tehnike. Radionice se održavaju jednom mesečno i traju četiri sata, dovoljno da polaznici pripreme materijal, odaberu odgovarajući kamen ili biber crep kao podlogu, da izaberu motiv, porazgovaraju sa rukovodiocem škole i dobiju uputstva za rad, nauče tehnologiju i tehniku crtanja na nesvakidašnjim materijalima i da se prepuste svom nadahnuću, ovladaju ovom veštinom i ostave svoj trag u vremenu. Zanimljivo je da su se u sedmoj godini postojanja u školi pojavili i polaznici iz susednih država. Tako škola proširuje format i dobija međunarodni prefiks. Dragocena je podrška osnivača Kulturnog centra Novog Sada, koji je prepoznao vrednost i autentičnost ovog kulturnog projekta, omogućivši svim polaznicima da u prijatnom prostoru, u centru Novog Sada, besplatno pohađaju školu.

Vidici i pejzaži današnjih mladih ljudi najčešće su na ekranima njihovih mobilnih telefona. Polaznici slikarske škole Biljane Ristić zagledani su u prirodu, u planinske vrhove, tu je poljsko cveće koje samo što ne zamiriše, tu je reka Dunav sa svojim obalama, građevine koje odolevaju zubu vremena, oblaci i nebo kojim je granica samo površina kamena na kojem se crta. Tu su Dunav i njegove kamene tvrđave na obalama kao zadata tema, kao neka vrsta sublimacije legende i stvarnosti, ali svako od polaznika tražio je i pronašao svoj ključ u kom će viševekovnu tvrđavu ovekovečiti na kamenu, koji motiv odgovara sklonosti njegove duše, kako će rešiti problem perspektive, odnosa vertikale i horizontale, odsjaja pezaža u vodi, njegove senke i svetlosti. U tim, nimalo lakim slikarskim zadacima, bili su im od neprocenjivog značaja pomoć, uputstvo i iskustvo, znanje i podrška, kao i nepotkupljivi sud rukovodioca škole Biljane Ristić. Svaki polaznik je postavljao svoju lestvicu koju želi da dosegne. Što je lestvica više postavljena, urađena slika je lepša i vrednija. U Biljaninoj školi nema takmičenja jednih sa drugima. Nema ni zavisti, ni sujete, ni ljubomore. Svako se takmiči sa samim sobom i povećava svoje frekvencije prema sopstvenim vibracijama, željama i mogućnostima. U slikarskoj školi svima njima je zajednička ljubav prema slikanju u kojoj se vizuelno približavaju, pripadajući proširenoj porodici kao nekom malom univerzumu kojem se vraćaju i koji ih povezuje radošću učenja i ostvarivanja snoviđenja, a istovremeno ih štiti i udaljava od monotone svakodnevice.

Tema izložbe je savršena i veoma inspirativna. Evo šta je naš čuveni pesnik LJubomir Simović rekao o Dunavu: ‘Ali, i kad bih hteo, ne bih mogao, i kad bih mogao ne bih hteo da nabrajam šta mi sve nudi Dunav, kao reka, kao stihija, kao slika, kao simbol…’ To su verovatno razlozi što Biljanina škola traje i što svake godine kao magnet privlači nove polaznike željne da preispitaju svoje veštine i talente i ostave trag svoje kičice na nesvakidašnjem neobičnom materijalu.”

Svetlana Gradinac, profesor