Изложба скулптура „Карипски санˮ Александра Аџића Аџе биће отворена у понедељак 4. јула у 18.00 часова, у Ликовном салону Културног центра Новог Сада, и уз прописане мере заштите моћи ће да се погледа до 18. јула.

Да ли је сан окончан?

Уметнички светови често су изоловани у својој интимности, заокупљени покушајима да се материјализује оно што се речима не може никако објаснити. Зато за руке уметника кажу да су златне, у својој примарној функцији богомдане да изнедре уметничка дела несвакидашње вредности, значења и трајности. Стваралачки поступци сложени су приступи материјалној природи света који нас окружује, а креативни заноси воде уметника ка неистраженом пољу духовних домашаја.

Изнад препознатљивих приступа уметничком раду, сасвим природно издваја се посвећени прилаз земљи, ватри и боји новосадског уметника Александра Аџића Аџе. Радно настањен на гребену историјских превирања, узглобљен међу површима петроварадинске краљице, никад венчане са циљем због којег је подигнута, уметник годинама остварује циклусе симболичке снаге. Више нивоа посматрања овог комплексног дела може нас одвести ка сувишним интерпретацијама керамичке неодређености, али и нетачне тврдње у којој се керамичарска уметност припаја примењеној, и на тај начин неправедно издваја из скулпторског оквира коме заправо понајвише припада. Први поглед на циклус радова насловљен „Карипски санˮ јасно осветљава ту  неупитну границу између описног и (чисто)уметничког.

Скулптуре Александра Аџића Аџе резултат су вишегодишњег трагања за правом мером у невероватном својству имагинарног амалгама у коме се из дела у дело рађају замишљене метафоре, алегоријске композиције и надреалне „подводнеˮ визуелне ситуације у разгранатој машти. Свако дело је један корак, степеница према узвишеном албуму вишеструких представа, поливалентних конструкција и тродимензионалних фрагмената свеколике Природе.

Доминација суштинског човековог екстремитета, првог и последњег алата упркос технолошки деформисаној стварности, шаке/руке, облика који образује у положају вечитог уточишта – упућује на први степен уметничког рада. Међу рукама је настањена омања шкољка, уво гео-митолошких темеља заборављених працивилизација. Издвојене и удвојене, руке нам описују унутарња стања запитаности, у ванвременској игри коју миленијумима творе. Шаке су те које нам верно служе кроз време. Зна то уметник пећи (алхемијске ватре), контролисано дуготрајне. Њима уметник настоји да повеже скривена лица светова који га обухватају и свакодневно хране у бесконачној комбинаторици форме и текстуре, сјајног и мат, реалног и иреалног.

Прсти могу бити и гране увис усправљеног дрвета, симбола живота, везе између неба и земље, оживљене интензивним пигментима земљине унутрашњости. Пиктурални квалитети скулптура налазе се у сазвучју са моделованом формом и завршном обрадом. Једнако као што је и свака шкољка на дну мора цизелирана, до оног тренутка кад је човек изнесе на суво – тада почиње њена трансформација. Посматрајући Аџићеве радове, истргнуте из контекста, у комаду морске воде из којег израња андрогина фигура, као да је расветљен и пробуђен свет Посејдоновог мрачног морског имања, богатства недокучивих коралитета наше дубоке и свесне потраге за самим собом. Управо то уметник и чини, темељно стварајући торзое изгубљених хоризоната Атлантиде у лавиринтској збуњености непознатог. Циклус „Карипски санˮ суштински је отелотворени дневник неокончаних снова, у којима се бележе и друга емотивна Аџићева искуства након боравка на егзотичним морима.

Није ли шкољка, тај амонит каменог станишта мекушца, исто што и тежња уметника да се заштити од животних околности?

Зашто градећи себи кућу у геометријској спирали понављања, уметник зида из себе самога, слажући древна времена коштане огољености и несагледиве лепоте?

Природа је узорни пратилац дела Александра Аџића Аџе. Њена својства су истовремено и уметникова својства. А вајар се радећи, кроз посматрање и мишљење, примакао творцу уз питање: „Да ли сам ‘Ја’ или моћ природе Кариба, не одолевајући једно другоме, натеран да украдем део њеног постојања?ˮ, у улози коју може да има само онај који уме да гледа, види и, потом, све то понови на друкчији начин.

                                                                                                                                                                Данило Вуксановић

Биографија

Дипломирани вајар-керамичар. Рођен 1971. године у Новом Саду. Завршио Средњу школу за дизајн „Богдан Шупут” у Новом Саду, смер графика-плакат, дипломирао у класи Бранислава Стајевића 1996. на Факултету примењених уметности и дизајна у Београду, на Одсеку за керамику. На истом одсеку завршио магистарске, односно мастер студије. Члан је УПИДИВ-а од 1996, као и Удружења уметника „Ликовни круг” од 1997. године. Радио као сценограф сложених пројеката на Радио-телевизији Војводине. Учествовао на међународним симпозијумима из области скулптуралне керамике. Добитник је бројних награда и признања. Излагао на више националних и интернационалних самосталних и колективних изложби. Оснивач и председник Центра за рециклажу уметности. Живи и ствара у земљи и иностранству.

Изложбе

1995 – Мајска изложба, Музеј Младеновац, Србија

1996 – ФОРМА XIV, Нови Сад, Кикинда, Зрењанин, Суботица, Србија

1997 – Уметност керамике на колу, Етнографски музеј, Београд, Србија

1998 – Изложба поводом 50. година Средње школе за дизајн „Богдан Шупут”, Нови Сад, Србија

1998 – Новогодишња изложба ликовних стваралаца Ликовног круга, Нови Сад, Србија

1998 – Галерија Новосадског отвореног универзитета „Новосадски салон”, Нови Сад, Србија

1998 – ФОРМА XV, Нови Сад, Кикинда, Зрењанин, Суботица, Србија

1998 – Међународна изложба уметничке керамике „Злакуса 98”, Ужице, Пожега, Србија

1999 – Галерија Новосадског отвореног универзитета „Новосадски салон”, Нови Сад, Србија

1999 – X Југословенски тријенале керамике „Ликовни сусрет”, Суботица, Београд, Србија

1999 – Карловачки салон младих уметника ’99, Сремски Карловци, Србија

1999 – Београдски мајски салон, Београд, Србија

2000 – Изложба „Источна перспектива”, Уметничка галерија, Бредфилд, Велика Британија

2000 – ФОРМА XVI, Нови Сад, Кикинда, Суботица, Бања Лука, Србија, Република Српска

2000 – Самостална изложба „Карловчанке” у Галерији Института српског народа, Сремски Карловци, Србија

2001 – Самостална изложба „Животињска фарма”, Мали ликовни салон КЦНС, Нови Сад, Србија

2001 – Међународна изложба уметничке керамике „Costanca 2001”, Констанца, Румунија

2002 – ФОРМА XVII, Нови Сад, Србија

2002 – Међународна изложба уметничке керамике, Национална галерија, Софија, Бугарска

2003 – Светско бијенале уметничке керамике, Ичон, Јужна Кореја

2004 – Међународна изложба уметничке керамике „Art Expore”, Пиран, Словенија

2004 – Галерија модерне уметности, Будва, Црна Гора

2005 – Самостална изложба „Заробљена мисао”, Галерија Војвођанске банке, Нови Сад, Србија

2007 – Самостална изложба „Neoarte Gallery”, Мока, Доминиканска Република

2007 – Међународна изложба „Artexpo New York”, Њујорк, САД

2008 – Самостална изложба скулптура у керамици и бронзи „Neoarte Gallery”, Мока, Доминиканска Република

2010 – Самостална изложба, Културни центар Ставангер, Ставангер, Норвешка

2011 – Изложба уметничке скулптуре „Art Recycling 2011”, Центар за рециклажу уметности, Нови Сад, Србија

2011 – Изложба Симпозијума „Свет керамике” 46. Смотре уметности „Мермер и звуци”, Аранђеловац, Србија

2013 – Изложба „Eco Cult”, Завод за заштиту природе, Нови Сад, Србија

2014 – Самостална изложба, Културна фондација „Аltos de Shavon”, Ла Романа, Доминиканска Република

2015 – Самостална изложба „Nature by Alexandar”, Галерија „Беларт”, Нови Сад, Србија

2019 – Изложба Симпозијума „Свет керамике” 54. Смотре уметности „Мермер и звуци”, Аранђеловац, Србија

2021– 25. Изложба Удружења уметника „Ликовни круг”, Музеј Војводине, Нови Сад, Србија

2022 – Самостална изложба „Sueño Caribeño”, Ликовни салон КЦНС, Нови Сад-Европска престоница културе 2022, Србија

Симпозијуми и колоније

1997 – Ликовна колонија, Панчево, Србија

1998 – Међународни симпозијум уметничке керамике „Злакуса ’98”, Ужице, Србија

2000 – Ликовна колонија „Знакови у парку”, Нови Сад, Србија

2001 – Међународни симпозијум уметничке керамике, Констанца, Румунија

2001 – Ликовна колонија „Знакови у парку”, Нови Сад, Србија

2002 – Међународни симпозијум уметничке керамике „Тројан 2002”, Тројан, Бугарска

2006 – Уметничка колонија „Neoarte Gallery”, Мока, Доминиканска Република

2007 – Симпозијум уметничке керамике „Доњи Дубац”, Гуча, Србија

2010 – Међународни уметнички симпозијум, Црни Врх, Словенија

2010 – Симпозијум „Свет керамике” 45. Смотре уметности „Мермер и звуци”, Аранђеловац, Србија

2011 – Симпозијум скулптуре „Art Recycling 2011”, Центар за рециклажу уметности, Нови Сад, Србија

2012 – Уметничка колонија „Eco Art Time”, Себесфок, Бездан, Србија

2012 – Симпозијум скулптуре „Art Recycling 2011”, Центар за рециклажу уметности, Нови Сад, Србија

2018 – Симпозијум „Свет керамике” 53. Смотре уметности „Мермер и звуци”, Аранђеловац, Србија

Награде

-Откупна награда Града Новог Сада

-Награда Института српског народа, Сремски Карловци

-Награда за керамику Удружења ликовних и примењених уметника Војводине „Златна форма XVI”

-Откупна награда Републичког секретаријата за културу, Београд

-Златна медаља за керамичку амбалажу манастирске ракије, Новосадски сајам, Нови Сад

-Конкурсна награда за трофеј „Спортиста године”, АП Војводине, Нови Сад