Изложба слика Анђеле Мицић моћи ће да се погледа од 25. јануара до 5. фебруара у Малом ликовном салону Културног центра Новог Сада, уз прописане мере заштите, или на линку Виртуелне галерије ликовног програма.

Проучавајући време, његову промену и кретање, нарочито прошлост као битну компоненту за друштво и појединца, желела сам да уметника и његово стваралаштво укључим као битног чиниоца.

Уметник као неизбежни учесник кроз своја дела репрезентује нам промене, бележи и чува чињенице прошлости. Такође, истражујући сећања, неизбежно је поменути колективно и индивидуално памћење, наметнута и лажна сећања. Памћење склапа различите садржаје прошлости у смислену целину, селективно чувајући једне а заборављајући друге информације. На тај начин градимо свој лични идентитет и поглед на свет. Прошлост је неминовно осуђена на промене под утицајем друштва, политике, личних ставова, али и неизбежно под сталним утицајем заборава. Предмет уметничког докторског пројекта је истраживање процеса транспоновања постојећих историјских фрагмента и њихова модификација у одређену ликовну целину, цртеж или слику. Сам пројекат представља вид метаморфозе одређеног историјског чина, обрађен кроз ретроспективну анализу. Сећање као тема, неизоставно намеће емоционални доживљај фотографије јер је она коришћена као трансфер успомена. Битан сегмент у овом истраживању, преиспитивању, јесте улога емоционалног памћења. Осим бављења визуелним карактеристикама, анализа радова заснива се и на њиховом разматрању у односу на друштвено-политички, историјски, социјални концепт. Кроз ликовне елементе, аутор податке до којих је дошао обрађује више пута кроз различите ликовне технике, осврћући се на исту сцену више пута градећи њену метаморфозу, желећи да истражи формате свести и подсвести, сећања и заборава и на који начин уметник кроз своје дело може допринети томе. Истраживање је рађено како на сопственом примеру тако и на примеру данас активних уметника.

Анђела Мицић      

Основне (2011) и мастер (2016) студије завршила на Филолошко–уметничком факултету у Крагујевцу (ФИЛУМ), а докторске на Факултету примењених уметности у Београду (2019). Бави се професионалним тетовирањем од 2011. године, а од 2020. запослена је као професор ликовне културе у Средњој школи Свилајнац.
Добитница је друге награде на Међународном бијеналу цртежа у Смедеревској Паланци (2016). Резиденцијални боравак у Берлину (Berlin’s Takt Residancy, 2015). Учесница више колонија: Санџак инспирација уметника, Нови Пазар (2018), Art symposium Struga 2019 Македонија, Колонија Божа Илић, Прокупље (2019). Радила је сценографију за филм Марка Ђорђевића ,,Нулто звоно“, продукцијске куће ДАРТ, Београд (2019). Координатор је радова на изради мурала у склопу летње сцене Културног центра Свилајнац под окриљем организације ,,Шта нам тешко“.

Самосталне изложбе:

2014. Цртежи и слике, Центар за културу, Свилајнац
2015. Цртежи из серије ,,Метаморфоза успомена”, Меморијална галерија Душан Старчевић, Смедеревска Паланка
      Цртежи и слике из серије ,,Метаморфоза успомена”, Центар за културу, Свилајнац
2016. Цртежи и слике серије ,,Метаморфоза успомена”, Мали ликовни салон, Крагујевац
      Цртежи и слике из серије ,,Метаморфоза успомена”, Врање
      Цртежи, Галерија Маржик, Краљево
      Цртежи великог формата, Масука, Велика Плана
2017. Цртежи великог формата, Културни центар Новог Сада
      Слике, НЛБ банка, Нови Београд
      Цртежи, Културни центар, Зрењанин
      Слике, Дом културе, Свилајнац
2018. Слике, Мали ликовни салон, Крагујевац