Ретроспективна изложба слика Емине Чамо Лорбек у Ликовном салону Културног центра Новог Сада, уз прописане мере заштите, моћи ће да се погледа од 03. августа до 17. августа.

О аутору

„Рођена сам 16. априла 1932. године у Београду. Основно школовање сам почела 1939. у Новом Саду, па у ратном прогонству у Новом Бечеју, до женске гимназије у Новом Саду. Била сам ослобођена мале матуре. Дипломирала сам на архитектонском одсеку Средње техничке школе и почела да радим у Војном грађевинском предузећу „Напред“ у Панчеву. Након тога на Војном аеродрому у школи резервних војних пилота у Новом Саду. Године 1954. дипломирала сам на Вишој педагошкој школи, као прва генерација групе за ликовну педагогију. Након тога почињем да радим у основној школи „Васа Стајић“, а од 1960. по позиву прелазим у Огледну основну школу „Ђорђе Натошевић“. У међувремену сам дипломирала на одсеку графике на Академији уметности у Новом Саду.

Постајем ментор студентима Више педагошке школе и водим Центар за стручно усавршавање наставника ликовног васпитања. Од 1955. учествујем у пројектима научног истраживања у области ликовне педагогије. Као педагошки саветник на месту помоћника директора школе уводим у наставну праксу многе новине.

Ликовни радови мојих ученика освајају преко стотину златних, сребрних и бронзаних медаља и других награда, од Јапана, Индије, СССР-а, свих европских земаља све до наше, тада СФРЈ. Одлазим у пензију са пуних четрдесет година радног стажа. Настављам да волонтирам у Центру за ликовно васпитање деце и омаладине Војводине, чији сам један од оснивача 1954. године.

Од 1954. године бавим се акварелом, цртежом, а касније и графиком. Почеци су апсолвентска изложба радова у Великој сали Матице српске и учешће на Првим студентским играма у Зрењанину. Имала сам осам самосталних и преко две стотине групних изложби. За доприносе ликовној култури добила сам следећа признања:

1. Награда Фонда Моше Пијаде 1959. године

2. Звање „Заслужни ликовни педагог Југославије“ 1978. године

3. Златна значка Културно-просветне заједнице Србије 1979. године

4. Орден рада са сребрним венцем 1980. године

5. Првомајска награда Новог Сада 1984. године.

Као сликар и графичар:

1. Награда за сликарство, 1954. године, Зрењанин

2. Награда за графику „Виталови сунцокрети“, 1995, Врбас

3. Награда за графику „29. Новосадски салон“, 1999, Нови Сад

Добротвор сам Галерије Матице Српске са 215 радова, од којих је четвртина других уметника. Највећи број мојих радова се налази у приватним збиркама широм Европе, али и бивше државе.”