Изложба слика Гордане Рађеновић „Излаз(ак)“ биће отворена у среду, 01. јула у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада и, уз прописане мере заштите, моћи ће да се погледа до 27. јула. 

О аутору

Гордана Рађеновић је рођена 1978. године у Бачкој Паланци. Завршила је Академију уметности у Новом Саду 2004. године, смер Сликарство, и од тада је углавном посвећена педагошком раду. Излагала је на групним изложбама.

Пред новосадском публиком излаже серију слика у изложбеном простору Културног центра, симболично названу „Излазак“. Међу радовима насталим у периоду од годину дана издваја се серија од девет слика на којима остварује стилско јединство. Очигледне су реминисценције на стилове историјских авангарди, посебно кубизма и футуризма, али и фовизма и експресионизма.

У оквиру те серије тематски се могу издвојити четири дела која можемо сагледати као мању целину, а у којој ауторка аплицира сликарске праксе наведених праваца историјских авангарди са солидним разумевањем организације фасета, потеза, боје и форме. То су слике „Голубачка тврђава“, „Крит“, „Вишеградски мост“ и „Пејзаж“. Иако су слике рађене по фотографијама а не по моделу, просторни односи су разумљиви. Оне су композицијски стабилне, палета је хармонична, геометријске апликације доследне. Групи се може додати и слика „Тројство – Рубљов“, на којој је одмерено примењен и златни пигмент, а геометризација и конструкција фигура следе поменута три дела. Три фигуре су наговештене ореолима, које прве разазнајемо, а затим и са три торза која сугеришу познато дело Андреја Рубљова. Де-конструикција фигура је примењена градативно, тако да је доњи део платна разграђен у јасније сегменте кроз које назиремо поменуте пејзаже.

Слике „Јорговани“, „Мртва природа“ и „Тумане – манастир“ представљају варијације претходних сликарских искустава са мањим одступањима: наглашенијим контурама, слободнијим потезима или законима перспективе. Једина слика која сугерише наратив је Тwо to Tango. Две фигуре у карактеристичној пози романтичног или чак страственог плеса у првом плану, откривају посматрачу и дубину просторије чији под је попут шаховског поља. Асоцијација на партију шаха, у којој само две фигуре учествују, упућује посматрача на комплексност односа између мушкарца и жене. У самом крају је аранжман спаваће, или хотелске собе.

Не желећи да их крије од публике, Гордана одлучује да изложи и четири платна на којима видимо мотиве које је третирала на још увек недовољно рафинисан начин. Међу овим радовима је „Аутопортрет“, „Плесачица“, „Жар птица“ и „Манастир Острог“. Круте сликарске партије и декоративна палета још увек доминирају на наведеним платнима, кубо-футуристичке фасете су насумичне и украсне, а не у служби конструисања форме. Иако се не уклапају у целину, њих ауторка сматра значајним документом тражења личног израза којем би посветила свој даљи рад.

Гордана живи и ради у Новом Саду. У области ликовне педагогије добила је бројна признања и награде. Ово је њена прва самостална изложба.