Живот, уметност, слика, уметник. Све је рођено, однекуд створено, настало… И све има смисаони ток и поредак. Изложба Љубише Ђурића РАЂАЊЕ је исконска прича о настајању живота, слике, уметности, кроз призму црно-белог контраста и дискретно сведених боја. Највећа од свих тајни живота свакако је тајна рађања. Највећи феномен света и живота је у рађању. Рађањеје оно што је до дана данашњег објашњиво необјашњиво. Зато ми, рођени, овакви какви постојимо, јесмо и бићемо, самим постањем и постојањем потврђени смо и доказани сами себи и другима. Док трајемо. Почетак – то је кад сам се ја родио. А крај… Краја нема! Овим речима дете предшколског узраста исказало је једну од највећих тајни, суштинску филозофију живота: о рађању, живљењу, постојању. А све је почело и почиње рођењем. Рађањем. Од пра, прадавних прапочетака, до нас, до данашњих времена и дана. На путу ка светлости.

Љубиша Ђурић као дугогодишњи уметнички стваралац, академски сликар, остварио је кроз циклус РАЂАЊЕ посебан лични естетски занос и експеримент. Једноставан, јединствен и готово савршен. Два кључна елемента РАЂАЊА – жена и јаје, помоћу два основна цртачка и сликарска елемента – црног и белог, постају естетске целине у циклусу слика, објеката, колажа, асамблажа. Од минимализованог формата до огромних сликаних површина колорисаних у боје звука, радости и лепоте рађања. Тај крајње упрошћени свет уметничког дела, сведен на тако мало елемената, приказује високопрофесионалан, беспрекорно чист, крајње једноставан а скоро потпуно доречен став и однос уметника према одређеној идеји и животном промишљању. Крајње симболички и значењски елегантно решени проблемски постулати слике, и сликарско достигнуће у духу модернизма, заокружују једноставну естетску целину. Ђурићев уметнички опус РАЂАЊЕ у контрасту црно-бело је само један од циклуса стварања у дугогодишњој каријери уметника истанчаног сензибилитета окренутог искључиво концепту уметничког дела и његовој симболичкој целини и суштини. Тајна је у рађању, у једноставности и естетској и мисаоној заокупљености уметношћу као никад дореченој категорији људског битисања. На вечитом путу – ка светлости. (Радош Гачић, историчар уметности)