event_note Изложба
18.02.2020 - 09.03.2020 access_time 19.00

Изложба слика Стефана Петронијевића од 18. фебруара у Ликовном салону

location_on Ликовни салон КЦНС
event_note Изложба
18.02.2020 - 09.03.2020 access_time 19.00

Изложба слика Стефана Петронијевића од 18. фебруара у Ликовном салону

location_on Ликовни салон КЦНС

Изложба слика Стефана Петронијевића биће отворена у уторак, 18. фебруара у 19 часова у Ликовном салону Културног центра Новог Сада и моћи ће да се погледа до 9. марта. 

 

 

Изгубљена архитектура

„Често неразумевање сопствене баштине води ка њеном трајном нестанку… тада остају само успомене“.
Ова серија слика, цртежа и колажа представља моје успомене и забелешке о једном бисеру модерне архитектуре у улици Кнеза Милоша, који је нестајао пред мојим очима.

Објекат Немачке амбасаде у Београду, архитекте Богдана Игњатовића, изграђен је 1979. године при крају његове каријере, аутор који је иза себе имао доста значајних и репрезентативних објеката тадашњег Београда, као што су Хотел Славија, на истоименом тргу, Извршно веће Србије у Немањиној улици, Галерија фресака, три од шест солитера на улазном блоку Новог Београда на Ушћу.
Занимљив је податак да је архитекта Игњатовић добар део II светског рата провео у заробљеништву у логору Берген- Белзен, па је и историјска правда учињена тиме што му је поверена израда овог објекта.
Предња фасада која је на мене оставила најјачи утисак, и која га издваја од свих осталих објеката у његовој околини, та монументална бетонска решетка или симбол бодљикаве жице је највероватније настао под утицајем сећања на логор у ком је био заточен у Немачкој. Бетонска решетка која се налази испред фасаде требало је првобитно да буде обложена кулијеом, међутим да ли случајно или намерно, овај део пројекта није никада изведен, па голи бетонски стубови и греде дају утисак строге бруталистичке фасаде.

Немачка амбасада један је од примера несрећне праксе у домену заштите модернистичког архитектонског наслеђа Србије и неразумевања сопствене културне баштине. За време студирања у Београду, пролазио сам скоро сваког дана улицом Кнеза Милоша поред зграде амбасаде и био неми посматрач њеног нестајања. Имао сам потребу да забележим виђено, да посведочим о времену и околностима на свој начин – сликама и цртежима који сведоче о затворености, одсуству живота, и нестајању.

Рођен 1991. године у Лазаревцу.

Мастер академске студије завршио 2015. год. на Факултету ликовних уметности у Београду, у класи професора Димитрија Пецића. Смер сликарство.

Основне академске студије на Факултету ликовних уметности у Београду завршио 2013. год. у класи проф. Слободана Роксандића.
Члан УЛУС-а
Учесник бројних ликовних колонија у земљи и иностранству.
Живи и ради у Лазаревцу.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања