Изложба слика Срђана Бјелотића биће отворена у понедељак 23. октобра у 18.00 часова у Ликовном салону Културног центра Новог Сада и моћи ће да се погледа до 6. новембра.
Нијанса плаве која се памти
„Сваки век има своја доба кризе у уметности када долази до засићења, до много пута поновљених техника, стилова, тема, у тој мери да дела изгледају као да су настајала на истом извору инспирације. Мода, као и у свим другим областима кретивног стварања, тако и у сликарству, има своје препознатљиве периоде у којима је публика имала више афинитета за одређене теме, поетику начина на који су интерпретиране, препознатљив колорит, технику… Дакле, уметничка продукција у тим периодима стављана је у службу атмосфере коју су заједно креирали уметници који су успешније од других ‘читали’ шта публика жели и иста задовољна публика која је желела та дела за себе и друге. На тасу суда времена мода се ту ‘клацкала’ са кризом насталом поремећајем система вредности услед победе комерцијалног над вредним.
Један од примера тога које све облике може да поприми криза у уметности и на који се начин решава јесте време послератне југословенске уметности која, растерећена ослобађањем од совјетског идеолошког оквира, већ раних педесетих година XX века даје нека од највећих дела југословенске и српске модерне уметности. Стваралачка слобода у ликовним уметностима није имала граница. У тој атмосфери врло успешно ствара и словеначки уметник Јоже Циуха. Апстрактност његових дела у којима се препознају одређени елементи предратне класичне уметности начинила је мост између предратне публике и послератних љубитеља апстрактног уметничког израза. Отуда се за Циуху каже да је ‘оживео’ уметност, супротно послератним критикама у штампаним медијима када се говорило да је у односу на нов, публици неразумљив ликовни израз, ‘уметност умрла’. Била је то специфична криза забележена као последица поремећених односа између публике и уметника, њихових савременика. Савремено доба, велика уметничка продукција и свакодневна онлине доступност бесконачног броја уметничких дела, створили су атмосфеу засићености услед свакодневног препознавања сличних уметничких дела или чак делимично модификованих истих дела која се на различитим интернет презентацијама продају као јединствена. Управо ова засићеност информацијама у уметничком ствралаштву, индуковаваши успут једну нову врсту кризе, подигла је врло сложену препреку ауторима који сада имају задатак да снагом свог стваралаштва савладају ове немале капије изазова виртуелног света.
Уметник Срђан Бјелотић је аутор којем је успело да, стварајући искрено, импулсивно ‘из себе’, постигне да његова дела у тренутку увуку посматрача у свет богатог колорита, на нетипичан начин постављених геометријских форми, стварајући композиције које се попут импресивних слапова спуштају ка подножју, у сваком делу другачије визуре, колорита, атмосфере, композиције, емоције. Бјелотић се и у најбржем прегледу/погледу памти, издваја изазивајући једну чисту емоцију узбудљивог уживљавања. Интензиван колорит, стабилна зналачки постављена композиција, карактеристична нијанса плаве боје којом вешто остварује утисак дубине, увлачећи поглед посматрача дубоко у себе, снажна ескпресионистичка импресија апстрактних форми а опет у зони интимне, готово топле препознатљивости која попут Лубарде живи на ивици појавности, чине стваралаштво Срђана Бјелотића јединственим на много начина. Услед овог, слободно се може рећи неизбежног доживљаја, посматрач се трајно везује за Бјелотићево дело, осећајући потребу да му се враћа изнова.
Немогуће је а да се у инспирацији, доживљају и начину изведбе мотива херцеговачког крша не повуче паралела са Петром Лубардом и његовим мотивима црногорског крша. Та паралела почиње и завршава се импулсом да баш стене и стеновити пејзажи буду инспирација обојици уметника и представе се импресивним, драматичним колоритом. Но, Бјелотић је у потпуности свој, његова употреба плаве боје и акценти, на пример црвене и жуте, чине да се његово сликарство памти по зналачкој употреби богатог колорита насталог на промишљеној пастуозности постепеног и слојевитог наношења боје. Има у том сликарству извесне носталгије која се огледа у томе што ћете можда у неком мотиву препознати инспирацију коју је пронашао у највећим сликарима прошлог века, попут Густава Климта, носталгије која је племенита асоцијација на мајсторство највећих светских уметника. Шта нам то говори о аутору? Да је реч о, у ликовном смислу највишег стандарда, аутору који је зрео уметник, прво у занатском смислу на начин да је јасно да је формиран на највишим вредностима историјског капитала ликовне уметности, да отуда његов апстрактни експресионизам стоји на чврстим темељима знања, вештине и образовања, вредности које су уграђене у стваралаштво највећих уметника а које је, истина, све теже уочити заједно у стваралаштву једног уметника нашег савременика.
Једноставност при избору мотива и стабилна архитектоника композиције обезбеђују готово суптилну момунументалност. Препознатљив интензивни колорит, узбудљива решења присуства светла, неравномерни контрастии око специфичне ритмике геометријских мотива чине стваралаштво Срђана Бјелотића аутентичним, лако препознатљивим, изнад свега вредним на начин који сублимира најбоље из стваралаштва које му је претходило, сопственог знања, образовања, талента, рада, вештине и инспирације која осликава на сваки начин једну раскошну, креативну стваралачку личност која успешно комуницира између свог унутрашњег света и начина на који код публике путем свог сликарства изазива интензивне емоције, славећи живот у сваком делићу боје која покрива његова платна.”
Мр Бранислав Михајлов, дипломирани историчар уметности
Београд 8.10.2023.
Срђан Бјелотић (1978, Ријека, Хрватска)
Образовање:
• Академија ликовних умјетности: 1998– 2003, Требиње; класа професора Милорада Ћоровића, одсек Сликарство
• Средња школа: 1993–1997; Машинска школа Соколац, Босна и Херцеговина
• 2011–2013: сарађивао са издавачком кућом „Evro guinti” из Београда
Самосталне изложбе:
1. Галерија „Сју Рајдер” у Херцег Новом, Црна Гора, 2004.
2. Галерија „Роман Петровић”, Сарајево, Босна и Херцеговина, 2005.
3. Галерија „Подрум” Нови Сад, 2007.
Заједничке изложбе:
1. Изложба завршних студената Академије ликовних умјетности у Клубу уметника
„Атанасије Поповић” у Требињу, 2002.
2. Изложба студената трећег и четвртог разреда Академије ликовних умјетности у Музеју
„Херцеговина” у Требињу, 2002.
3. Годишња изложба чланова УЛУБИХ-а у галерији „Colegijum artisticum” у Сарајеву, 2005.
Награде:
1. Прва награда за сликарство на завршној години Академије ликовних умјетности
2. Награда за изниман издавачки потхват за „Дјечју Библију”
Коментари
Najlepša storija o likovnom stvaralaštvu, životu u razumevanju lepote- jasna reč koja otvara vrata sveg znanja o bitku umetnika. Bravo! Bilo je uživanje čitati i saznati više o Bjelotiću, zahvaljujući istoričaru umetnosti Mihajlovu. Nezaboravna nijansa života je ta, u kojoj pravi ljudi predstavljaju prave vrednosti!
Hvala 🙏
Остави коментар