Изложба цртежа Светлане Јевтић биће отворена у понедељак 27. марта у 19 часова у Малом ликовном салону. Изложба може да се погледа до 7. априла.

Акорди валерских односа њених композиција имају изражајно богатство потпуног колористичког спектра. За њу је цртеж самостално и самодовољно поље, на којем се може изнети не само став уметника већ је он у целости одраз најосетљивијих емотивних стања и расположења.

Данас, када је визуелним уметностима у контексту ликовних уметности тешко, када су многи ликовни уметници збуњени ширином поља и слобода у којима су се (неки не својом вољом) изненада затекли, када се на простору терминолошких расправа осећамо као да смо у, суштински и егзистенцијално, важном спору – обраћање цртежу, који је она првобитна и основна супстанца сваке визуелне експресије, делује окрепљујуће. Било да је присутан у форми скице или готовог и самосталног рада, цртеж увек чува свежину замисли, идеје и најкраћег пута ка изворној емоцији са којом уметник улази у стваралачку авантуру, а вештина у његовом извођењу показатељ је оног природног и прирођеног дара и аутентичног уметниковог рукописа.
Постоје и стварају уметници који, чак и када се у свом стваралачком процесу упуштају у најразличитије медије, остају одани пре свега експресији цртежа и њеним минималним, а деликатним елементима и вредностима. Једна таква уметница је и Светлана Јевтић. Академију лепих уметности је завршила у Паризу, у класи професора Владимира Величковића. Оно што, бар на први поглед, дугује школи и професору јесте посвећеност цртежу као самосталној дисциплини и овладавање великом вештином и завидним занатским умећем. А можда се посвећеност и љубав не могу приписати било чијем утицају. Та се блискост препознаје у самоћи, током стварања.
Светлана Јевтић је сликарка цртежа. Често је боја, као средство израза у ликовној уметности, приписивана одразу емоционалног слоја личности уметника, док је цртеж третиран као рационална компонента што учвршћује архитектуру слике, везујући се тако за мисаони ток ствараоца. У њеним радовима ова стереотипија не опстаје. Акорди валерских односа њених композиција имају изражајно богатство потпуног колористичког спектра. За њу је цртеж самостално и самодовољно поље, на којем се може изнети не само став уметника, већ је он у целости одраз најосетљивијих емотивних стања и расположења.

                                                                                                                            Љубиша Симовић, историчар уметности

БИОГРАФИЈА

Светлана Јевтић (Краљево, 1970), дипломирала је на академији École nationale supérieure des beaux-arts у Паризу (1998) у класи професора Владимира Величковића, где проводи још годину дана на постдипломским студијама (1999–2000). Дипломирала и на Вишој школи ликовних и примењених уметности на смеру за графички дизајн у Београду (1991). Чланица је УЛУС-а (од 2002).

Сви радови су изведени у техници суви пастел на папиру. Настајали су од 2019. до 2022. године.