У оквиру програма Музичке редакције Културног центра Новог Сада биће одржан концерт виолинисте Николе Алексића и пијанисткиње Хилде Шван. Концерт ће се одржати у четвртак 11. априла 2024. године у клубу „Трибина младих“ са почетком у 19.00 часова. На програму ће бити дела В. А. Моцарта, Е. Грига, Т. А. Витали и Л. Шарлије.

Улаз је слободан! Добро дошли!

 Никола Алексић рођен је у Београду. Виолину учи од своје шесте године (класе М. Ристић и А. Лебедински). Са четрнаест година постао је редован студент Факултета  музичке уметности у Београду у класи проф. Дејана Михаиловића, где је дипломирао и стекао звање магистра. Потом се усавршавао код проф. Игора Озима у Келну.

Током школовања био је добитник више награда на републичким и савезним такмичењима. Такође, добитник је друге награде на међународном музичком конкурсу у италијанском граду Стрези 1993. Био је проглашен за најбољег студента виолине на ФМУ у току 1994/95. и 1995/96. године. У току студија добио је награду за најуспешнијег младог уметника ,,Златни анђео“. Добитник је и Октобарске награде града Београда за стваралаштво младих 1994. Касније су му додељена још два признања: Награда Радио Београда ,,Музичар године“ 2004, као и награда ,,Станојло Рајичић“ за најуспешнији реситал одржан у САНУ у сезони 2014/2015.

Још од студија Никола Алексић се бави интензивном концертантном делатношћу. На његовом репертоару заступљена су најрепрезентативнија дела виолинске литературе. Одржао је велики број реситала у Београду и градовима Србије, а наступао је и у Немачкој, Француској, Словенији, БиХ, Швајцарској и САД. Два пута је, као солиста, наступио на фестивалу БЕМУС. Наступао је као солиста са Београдском филхармонијом, Симфонијским оркестром РТС, Уметничким ансамблом Војске Србије, Нишким симфонијским оркестром, Симфонијским оркестром ФМУ, Симфонијским оркестром АУНС, Бањалучком филхармонијом, Филхармонијом младих. Такође је наступио са камерним оркестрима ,,Гудачи Светог Ђорђа“, ,,Мајстори гудачи“ и Camerata academica. У току једне вечери је, као солиста, извео са Београдском филхармонијом три ,,Б” концерта (Бах, Бетовен, Брамс). Никола Алексић често гостује на програмима Радио Београда, за који је остварио и трајне снимке. Такође је снимао и за Телевизију Београд и Телевизију Нови Сад. Две године је радио као предавач виолине на Вишој музичкој школи у Нишу, а од 1998. је запослен на Академији уметности Нови Сад, где је сада у звању редовног професора. Члан је Удружења музичких уметника Србије.

Хилда Шван је на Академији уметности у Новом Саду ангажована као доцент на Катедри за клавир. Некадашња полазница Нулте групе за специјалне таленте при Академији уметности у Новом Саду, у класи проф. Кемала Гекића, са шеснаест година је на истој академији уписала а потом и завршила основне и мастер студије у класи проф. Владимира Огаркова. Даље усавршавање наставила је у класи проф. Јокут Михаиловић на ФМУ у Београду, где је 2015. године стекла титулу доктора уметности. Освојила је многобројне награде, признања и била лауреат на домаћим и интернационалним такмичењима (Југославија, Србија, Италија, Француска). Са виолинистом Николом Алексићем освојила је Награду „Станојло Рајичић” коју додељује САНУ за најуспешнији концерт у сезони (2014/2015). Три године заредом (2021, 2022, 2023) била је официјелни пијаниста на интернационалном мајсторском курсу маестра Стефана Миленковића (International Violin Institute). У истом периоду, у дуу са Миленковићем, остварила је значајне наступе на фестивалима „Мокрањчеви дани“ у Неготину, „Концерти у Еуфразијани“ у Поречу и „ПагАртФестивал“ у Пагу (Хрватска), Musica a 4 Stelle у Граду (Италија) и концерте у Сплиту, Рабу (Хрватска), Љубушком (БиХ). Као солиста наступала је у свим најзначајнијим салама у Србији, као и у Паризу, Бечу, Бадену, Дебрецину, Сегедину, Риму, Лондону, Норичу, Москви, Солт Лејк Ситију. Издваја се концерт са виолинисткињом Марином Јашвили у Градској кући у Новом Саду (2007). Усавршавала се код еминентних професора као што су: Светлана Богино, Константин Богино, Норма Фишер (Norma Fischer), Јандо Јене (Jandó Jenő), Петер Топерчер (Peter Toperczer), Еуген Инђић.

Фото: Приватна архива