Đeram kao umetnička inspiracija

Izložba likovnih ogleda Milice Grbić „Đeram, moj mlađi brat“

biće otvorena u sredu 15. aprila u 13 časova u Malom likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada.

Izložbu će otvoriti  Draško Ređep,

a stihove će govoriti dramski umetnik Boško Petrov.

Deo radova će se prodavati, a prihod će biti namenjen dečaku Dušanu Krtolici koji crta životinje, i želi da objavi svoju enciklopediju.

V e t r o v i   i s t o č n i, k o r e n i   n e p r e s u š n i

„Nedvosmisleno na tragu Paskala, ali i Antića, Milica Grbić neočekivano, a promišljeno odgovara na večito banatsko pitanje o svetskom bolu. Veltšmerc odavno dobro uočen u našoj modernoj umetnosti , međutim, u slučaju Milice stiče daleko dramatičniju, metafizičku, svakako i erotsku dimenziju. U naoko nespojivom dodiru antičkih elemenata, zaista se može prepoznati autentičan pikturalni svod polova. U predelu koji ne poseduje vertikale kao vlastiti atribut, đeram, taj pesnikov mlađi brat, ostvaruje se u ritualu neprekidnog traganja za samim izvorištem  snage i strasti na našim stepskim prostranstvima. Nimalo slučajno, ta niska zemlja svuda unaokolo, u ružičastim, karakteristično ženstvenim valerima, samo se moćnom, skoro bi se reklo falusnom sudbinom, spaja sa ljubičastim svodovima izrazito mužjačke vrline.

Svakako, čitav projekat može da se iščitava i drugačije. Utoliko bolje i utoliko značajnije za neumornu i izuzetno vitalnu pančevačku slikarku. Ali taj ugao posmatranja u nepreglednoj oazi ćutanja, taj vidikovac, uvek pomalo nalik na kultno stajalište Orlovat, poseduje izričitu samosvojnost. Nemerljivost je ponekad (p)ostvarena upravo tim naoko malenim razdaljinama od pašnjaka do pašnjaka, od detinjstva Mihajla Pupina do razdešenog kolorita Stojana Trumića. Onog gurua naše Milice koji je, zarad autentičnosti palete svog platna, vraćao se navodno, a svakako anegdotično petnaestak kilometara da proveri cinober kojim je ogrnut možda valov, možda ograda dubokog bunara odakle se, pojilo bez premca, svi brane od kontinentalne žege. Avgust je na pomolu.

Nema zadate teme za istraživača, svakako i u slikarstvu. Ali ritam ponovljenog prepoznavanja, rasveta ponekad samo jutarnja, a često naklonjena polumraku kasnog vajatskog disanja, svakako govori u prilog zasnovanosti avanture koja daleko prevazilazi ćudljivost ili slepo odanu zavičajnost. Đeram tako postaje planetarni brend, prst čuđenja podignut u one paskalovske visine kojima svi, kad tad, a možda i ranije stremimo, erekcija mladosti, prkos košavi, zvuk tegleće drame koja se nadaleko čuje. Milica Grbić nije iznenadila. Ali je, inokosna i neuništiva u nastojanjima da ne propusti bar još poneku zonu neopreza i drskosti, otkrila još jednu našu verodostojnost, našu istinu.“

Draško Ređep

Biografija

Milica Grbić je rođena 1938. godine u Gornjim Vrhovinama. Završila je Filološki fakultet i postdiplomske studije u Beogradu. Slikarstvo učila kod akademskog slikara Stojana Trumića. Član je ULUV-a od 1996. godine. Izlagala je na više kolektivnih i samostalnih izložbi.