У погледу основног поетског тоналитета, темперамента и тематике, као и кључних стилско-реторичких поступака, Метеорски отпад се отвара ка својеврсном сведочанству или коментару сувремене урбане стварности, чак и неким решењима која су карактеристична за српско песништво ангажовано-критичког усмерења седамдесетих и осамдесетих година прошлога века. Тиме се свакако сугерише један посебан меланхолично-иронијски, али уједно и трезвено-рационалистички поглед на свет, виђен, дакако, женским очима које не узмичу од „баналности бележења свакодневице“ и веристички обликованих ситуација. Напротив, на њима се у овом рукопису готово без изузетка инсистира. Било да је реч о дескриптивном и/или наративном поступку са елементима путописа и есеја, Метеорски отпад провоцира дијалог супротности, агон, сучељавање исказа који својим симболичким прототекстом увек упућују на властито (литерарно, политичко, културолошко, аутобиографско) порекло. (Бојана Стојановић Пантовић)

Ана Ристовић је рођена 1972. године у Београду. Дипломирала је српску књижевност и језик са општом књижевношћу на Филолошком факултету у Београду. Објавила је шест збирки поезије: Сновидна вода (1994, „Бранкова награда“), Уже од песка (1997), Забава за доконе кћери (1999, награда „Бранко Миљковић“ и награда Сајма књига у Игалу), Живот на разгледници (2003), Око нуле (2006) и П.С. – Изабране песме (2009, награда ,,Милица Стојадиновић Српкиња”). Добитница је немачке награде за младу европску поезију „Хуберт Бурда“ (2005), као и „Дисове награде“ за целокупни опус (2013). Песме су јој превођене на енглески, немачки, словачки, македонски, словеначки, пољски, бугарски, шведски, шпански, француски и фински језик и објављене су у више домаћих и страних антологија, као и у бројним домаћим и страним часописима. Песничке књиге су јој преведене на словачки, словеначки и немачки језик. Преводи са словеначког језика. Члан је Српског књижевног друштва, П.Е.Н. центра Србије, Удружења књижевних преводилаца Србије и Друштва словенских писатељев. Живи у Београду.