„Митровићева проза перманентно проблематизује прастаро питање књижевности на пола пута између стварности и илузије, које укључује проблематику књижевности као мита и митотворства; проблеме перцепције, спознаје и самоспознаје, али и многе друге проблеме, попут идеолошких предрасуда или нужне субјективности ауторове личне визуре. Аутор се никада не труди да иде до краја у својим тумачењима, рационалним објашњењима, он једино настоји да остави сведочанство о свом упорном трагању за „истином“: као катарзом, разрешењем тескобних упитаности; као истином уметничког дела, али и истином као таквом, неком тихом („прећутном“) сагласју субјекта и предиката, означитеља и означеног, метафоре и предмета поређења, стварности и литерарног исказа о њој. Ипак, управо због своје искрености, он не може избећи проблем илузорности постојећег, сукоба стварности и привида у епохи технологије и непрестане мултипликације виртуелних садржаја.“ (Драган Ранковић)

Немања Митровић (1960, Париз), објавио је следеће књиге прозе: Сан рата (1981), Расе (1983), У знаку рибе (1987), Душе и ствари (1988), Приче за очи (1990), Град поред света (1994), Песма из мора (1995), Изабране приче (1999), Врата на дну (2000), Сценарио за сан (2003), Нерасветлјени Светозаров нестанак (2004), Предања са Месеца (2005), Друг Петар Пан (2006), Тамна страна Сунца (2006), Бајке с Венере (2007), Крај плавих река (2007), Луда цара Троглава (2008), Рим или мир (2009), Романса са Веверицом (2010), Шкриња кралјице Теуте (2012), Под гаром звезда (2013); књиге поезије: Страх од свега (1996), Цртам по мраку (2004), Паре или живот (2006), Вода у праху (2008), Зима у рају (2014).
Песме и приче су му увршћене у преко тридесет прозних и песничких антологија. Приче су му преведене на неколико језика. Илустровао је књижевне листове, часописе и књиге. Живи у Београду као слободан уметник.