„Mitrovićeva proza permanentno problematizuje prastaro pitanje književnosti na pola puta između stvarnosti i iluzije, koje uključuje problematiku književnosti kao mita i mitotvorstva; probleme percepcije, spoznaje i samospoznaje, ali i mnoge druge probleme, poput ideoloških predrasuda ili nužne subjektivnosti autorove lične vizure. Autor se nikada ne trudi da ide do kraja u svojim tumačenjima, racionalnim objašnjenjima, on jedino nastoji da ostavi svedočanstvo o svom upornom traganju za „istinom“: kao katarzom, razrešenjem teskobnih upitanosti; kao istinom umetničkog dela, ali i istinom kao takvom, nekom tihom („prećutnom“) saglasju subjekta i predikata, označitelja i označenog, metafore i predmeta poređenja, stvarnosti i literarnog iskaza o njoj. Ipak, upravo zbog svoje iskrenosti, on ne može izbeći problem iluzornosti postojećeg, sukoba stvarnosti i privida u epohi tehnologije i neprestane multiplikacije virtuelnih sadržaja.“ (Dragan Ranković)

Nemanja Mitrović (1960, Pariz), objavio je sledeće knjige proze: San rata (1981), Rase (1983), U znaku ribe (1987), Duše i stvari (1988), Priče za oči (1990), Grad pored sveta (1994), Pesma iz mora (1995), Izabrane priče (1999), Vrata na dnu (2000), Scenario za san (2003), Nerasvetljeni Svetozarov nestanak (2004), Predanja sa Meseca (2005), Drug Petar Pan (2006), Tamna strana Sunca (2006), Bajke s Venere (2007), Kraj plavih reka (2007), Luda cara Troglava (2008), Rim ili mir (2009), Romansa sa Vevericom (2010), Škrinja kraljice Teute (2012), Pod garom zvezda (2013); knjige poezije: Strah od svega (1996), Crtam po mraku (2004), Pare ili život (2006), Voda u prahu (2008), Zima u raju (2014).
Pesme i priče su mu uvršćene u preko trideset proznih i pesničkih antologija. Priče su mu prevedene na nekoliko jezika. Ilustrovao je književne listove, časopise i knjige. Živi u Beogradu kao slobodan umetnik.