Mahmud Derviš se svojim prvim zbirkama proslavio kao „pesnik otpora“. Noć izgnanstva, trenutak kada je njegovo detinjstvo nasilno prekinuto i kada je izgubio dom, ostaće centralno mesto u njegovom životu i u njegovoj poeziji. U prvim zbirkama, kada je svest o tome tek provalila u poeziju, stihovi bujaju nemirom i snagom noseći sobom romantizam. Najbolje delo „pesnika otpora“ će ostati pesma „Lična karta“ i Palestinci će do kraja Derviševog života očekivati bar još jednu takvu pesmu da njome opet, za kratko, odahnu. U drugoj polovini svog stvaralaštva, izvan ovih užih nacionalnih okvira, on piše poeziju za svakog čoveka, a budući zaokupljen pitanjem smrti, izuzetno slavi trenutak i sve one fine male stvari na koje ne pada svetlo u tmini svakodnevice. Mahmud Derviš je jedan od retkih arapskih pesnika na čijim poetskim večerima, i u dvadeset prvom veku, nikada nema dovoljno mesta za svu njegovu publiku. (Tatjana Botić)

Mahmud Derviš (1941, Al Birva, Palestina – 2008, Hjuston, SAD), najpriznatiji je palestinski pesnik u svetu. Posle srednje škole se priključio Komunističkoj partiji Izraela i počeo da piše pesme za levičarske časopise. Zemlju je napustio sedamdesetih da bi studirao u bivšem Sovjetskom Savezu, a potom je putovao u Egipat i Liban. Ova palestinska kulturna ikona, čiji su radovi prevedeni na preko 20 jezika, dobio je brojne međunarodne nagrade. U svojim delima opisivao je borbu svog naroda za nezavisnost i kritikovao kako izraelsku okupaciju tako i palestinsko rukovodstvo. Snovi o državnosti i stalno insistiranje na palestinskom nacionalnom identitetu mogu se videti od njegove prve zbirke pesama Ptica bez krila (1960). Mnoge njegove kasnije pesme su ukomponovane i veoma su popularne u arapskom svetu. Tokom svoje karijere objavio je 8 knjiga proze i 21 zbirku pesama, a poslednja Trag leptira štampana je 2008. godine.