Изложба слика Цветка Лаиновића под називом „Освајање белине“ отворена је у уторак, 10. априла  у Ликовном салону Културног центра Новог Сада. Изложба ће трајати до  петка 27. априла 2018.

„Насликана линија поништива све ријечи“, гласно је размишљао Цветко Лаиновић, уметник који је нестајањем препознатљивих облика, стављао тежиште слике у област мисли, и сликар кога су европски ликовни критичари сматрали једним од најбољих минималиста, али и портретиста света. 10 година од његове смрти, присећамо се његовог ведрог лика, непресушне енергије и сушаствених слика.
„Породица“, „Вереници“, „Фигуре“… само су неки од једноставних назива дела тог врсног ствараоца, која су, после много година пред београдском публиком. Нека од њих, никада нису излагана, те је поставка у „Галерији 212“ ретка прилика да се на прави начин доживи минимализам тог аутентичног сликара, који нас враћа оном есенцијалном у уметности.
Цветко Лаиновић је био и остао препознатљив по „бијелим сликама“, и оне чине један део ове поставке. То су симболичне слике редукованог, брзог цртежа, али линеарног ритма, који се губи у белини текстуре. Духовну и профану тематику – Мојсија, Христоса, женске ликове – Лаиновић је представљао изненађујуће једноставним, префињеним потезима на грубој површини слике.
Архаична серија акцентованих радова из 70-их година прошлог века, ликовна је претеча већ поменутих, белих слика – а опет потупно другачија у колоритском, пастуозном и тематском приступу. У питању су дела робусне, дубоке линије, а главни протагонисти, наглашених очију, носе и буде у посматрачу снажне емоције. Већ у том раном периоду, сликар се вешто игра иконографијом, у којој су, осим људских ликова, приказани и мачке и коњи. На неким од дела приметна је употреба умбре, жуте и црвене боје, што није типично за каснији Цветков опус.
Лаиновић је имао невероватну енергију, дубоку посвећеност сликарству, стварао је у једном даху, без претходних крокија, истовремено и духовито и промишљено, некада и са дозом цинизма. Свет око себе сажимао је у слике постепеног нестанка препознатљивих облика, свет који је био, и јесте потпун… само са белом бојом и линијом која је прати. Своју непосредност и искреност, несебично је давао свима са којима се сусретао, а кроз разне видове уметности…сликарство и књижевност, трагао је за истином и суштином.

 Маја Живановић, ликовни критичар и новинар

Цветко Лаиновић (1931, Подгорица – 2006, Београд) дипломирао је сликарство на Академији ликовних умјетности у Загребу 1954. и математику на Педагошкој академији у Никшићу 1967.  Био је члан УЛУЦГ-а (Удружења ликовних умјетника Црне Горе) од 1956. и УЛУС-а (Удружења ликовних уметника Србије) од 1970.  

Имао је преко седамдесет самосталних и неколико стотина групних изложби у земљи и иностранству: Подгорица, Београд, Цетиње, Загреб, Нови Сад, Суботица, Вршац, Крагујевац, Ваљево, Бела Црква, Алексинац, Котор, Бар, Колашин, Пљевља, Будва, Њујорк, Париз, Рим, Брисел, Каиро, Вашингтон, Чикаго, Стокхолм, Женева, Амстердам, Фиренца, Палермо, Москва итд.

Добитник је бројних награда међу којима су Награда Академије ликовних умјетности у Загребу (1954); Награда поводом ослобођења града Титограда (1969); Тринаестојулска награда (1977); Награда Црне Горе за сликарство (1997); Југословенска награда Божа Илић (2000); Прва награда на Првом бијеналу акта Марко Греговић (2004).

Објавио је преко десет књига: Боје ноћи (1987); Ствари (1991); Мисао слике (1996); Бијело небо (2001)…