Tрибина „Пoследњи дани династије Романов у Русији 1918. године“  одржаће се у петак, 20. октобра у 18 часова у Клубу „Трибина младихˮ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач је мср Огњен Карановић, историчар. 

Неколико деценија након одржаног великог костимираног бала у санктпетербуршком Зимском дворцу, 11. и 13. фебруара 1903. године, приређеног у 290. години од ступања Романових на „сверуски царски трон“, један од учесника тог догађаја, велики кнез Александар Михаилович назвао га је „последњим спектакуларним балом у историји царства…“. Између осталог, велики кнез тада је записао још и следеће речи: „…Али, једна друга, нова, непријатељска Русија, зверала је у нас кроз велике дворске прозоре… Док смо ми плесали, радништво је протестовало, а са Далеког истока, претећи, надвијали су се црни облаци…“ Свакако, велики кнез тада је погрешио, јер у годинама после одржаног бала, над царском Русијом, тада четвртом економском силом у свету, која је, према проценама стручних лица, до 1950. године на поменутој хијерархијској лествици развоја успешних друштава, требало да преузме водеће, прво место, нису се „надвили тамни облаци са Истока“, већ „са Запада“, одакле те „разарајуће олује“ на руска пространства углавном и долазе. У пожару бољшевичке револуције збрисана је велика руска империја, легитимна и легална наследница Источног римског царства или Ромеје, али и наследница античког Рима, чиме је Москва окончала своју „владавину“ над престижним насловом „Трећег Рима“. Последице ових судбоносних догађаја с краја и у првим годинама након окончања Великог рата, Русија, али и цела планета, осећају и данас. Према појединим истраживачима, социолозима и историчарима повеснице руских револуција из 1917. године, завршни, али и почетни чин ове велике и никад до краја „разрешене“ драме коју је доживео руски народ и његова држава на почетку претходног столећа, догодио се смакнућем царске породице Романов 17. јула 1918. године у Јекатеринбургу. Лична драма последњег сверуског императора Николаја II, претворила се у породичну трагедију тровековне руске царско-владарске куће Романових, али и у трагедију целе Русије и руског етноса. Смрт цара Николаја, његове супруге царице Александре, али и њихово петоро деце: ћерки и великих кнегиња Олге, Татијане, Марије, Анастасије и царевог сина, царевића и престолонаследника Алексеја, трајно је обележило и утиснуло печат горчине у духовно-културолошки карактер руског националног идентитета. Истовремено, период после ликвидације царске породице, био је обележен бројним непознаницама и контроверзама у вези са чином монструозног „уклањања последњих Романова са политичке и животне сцене“. Многе од истих нису ни до данас разрешене, а на предстојећем разговору у оквиру Трибине младих Културног центра Новог Сада, макар и делимично, покушаћемо да пружимо одговоре на бројна и још увек отворена питања која се односе на „злочин без казне“ из куће Ипатијевих из јула 1918. године. Над осталим, једно од тих питања истиче се и данас: Како и зашто је страдала руска царска породица?