Година 2021. је за лик и дело Фјодора Михаиловича Достојевског била четвороструки јубилеј: навршило се 200 година од рођења руског писца, 140 година од његове смрти, век и по од изворног објављивања „Злих духова“ и стогодишњица публиковања првог превода овог романа на српски језик. Инспирисан овим вишеструким поводима, писац, професор и приређивач Зоран Живковић објавио је критичко издање романа „Зли дуси“ – прво критичко издање једног дела Достојевског на српском језику.

Луксузна књига од преко хиљаду страна садржи и два текста приређивача – предговор „Сто година ‘Злих духова’ на српском“ и студију „Зли дуси или коб мушке лепоте“, као и бројне илустрације у боји и додатак у виду поглавља „Код Тихона“.

Поводом изласка критичког издања „Злих духова“, Зоран Живковић ће 23. јуна у 19.00 часова одржати предавање у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада.

Зоран Живковић аутор је 23 прозна дела: Четврти круг (1993), Временски дарови (1997), Писац (1998), Књига (1999), Немогући сусрети (2000), Седам додира музике (2001), Библиотека (2002), Кораци кроз маглу (2003), Скривена камера (2003), Вагон (2004), Четири приче до краја (2004), Дванаест збирки (2005), Мост (2006), Читатељка (2006), Амаркорд (2007), Последња књига (2007), Есхерове петље (2008), Писац у најам (2009), Пет дунавских чуда (2011), Велики рукопис (2012), Зборник мртвих (2015), Тумач фотографија (2016) и Бела соба (2022) и 8 монографија: Савременици будућности (1983), Звездани екран (1984), Први контакт (1985), Енциклопедија научне фантастике (1990), Огледи о научној фантастици (1995), О жанру и писању (2010), Писац од глине (2013) и Challenges оf Fantastika (2103).

Закључно с априлом 2022. године, ова дела појавила су се у 209 издањa (88 у Србији, 121 у иностранству). Са 121 страним издањем Живковић је најпревођенији живи српски писац. Књиге су му изишле на 21 језику у 25 земаља (САД, Енглеска, Италија, Португалија, Немачка, Шпанија, Француска, Данска, Грчка, Швајцарска, Холандија, Јапан, Јужна Кореја, Бразил, Турска, Саудијска Арабија, Ирак, Русија, Чешка, Пољској, Бугарска, Украјина, Мађарска, Словенија и Хрватска). Ове књиге добиле су узорне приказе у више од пет стотина водећих светских дневних новина, часописа и књижевних портала на интернету, као што су The New York Times, The Washington Post, The Guardian, Frankfurter Allgemeine Zeitung, Le Monde, Diário de Notícias.

Амерички издавач Кадмус прес објавио је Живковићева сабрана прозна дела на енглеском у 34 тома (12 у тврдом повезу и 22 у меком). Ово је први пут у историји српске књижевности да је један издавач с енглеског говорног подручја објавио сабрана дела неког нашег писца.

Комплет Живковићевих сабраних прозних дела у 12 томова појавио се 2018. и на српском језику у издању Завода за уџбенике.

Живковић је добитник „Светске награде за фантастику” за роман мозаик Библиотека, награде „Милош Црњански” за Четврти круг, награде „Исидора Секулић” за Мост и награде „Стефан Митров Љубиша” за укупно прозно стваралаштво. Живковићу су припала и три признања за допринос фантастичкој књижевности: „Арт-Анима”, „Станислав Лем” и „Златни змај”.

С двадесет страних издања, Живковићев роман Библиотека најпревођенија је српска књига на почетку 21. века. То је уједно једна од само две књиге неког домаћег аутора којој је припало једно америчко књижевно признање. Библиотека је нарочито популарна у Португалији – објављена је у три издања, увршћена у обавезну средњошколску лектиру, приказана у позоришту, влада ју је међу првима препоручила у оквиру пројекта подршке читању…

Живковићева проза преточена је у друге медије: радиодрамске адаптације две његове приче емитовао је Би-Би-Си, Студио Б приказао је ТВ серију Сакупљач, а редитељ Пуриша Ђорђевић снимио је дугометражни филм Два и краткометражни Исповедаоница.

Живковићева прозна дела већ дуже су предмет академског изучавања на америчким универзитетима, а недавно се и код нас појавила монографија о овом писцу – Заточник пете силе из пера професорке Љиљане Пешикан Љуштановић. Референтни амерички часопис „Светска књижевност данас” учинио је велику час нашем аутору када је 2011. објавио темат о његовој прози.

До недавног пензионисања, Зоран Живковић предавао је креативно писање као редовни професор на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Његову књигу о овом предмету, Писац од глине, објавио је 2019. водећи светски научни издавач Спрингер, који је годину дана раније већ публиковао Живковићеву студију Први контакт и путовање кроз време.

Вероватно највећи комплимент за своје прозно стваралаштво наш писац добио је од Мајкла Дирде, угледног књижевног критичара „Вашингтон поста”. У броју од 28. новембра 2018. овог листа Дирда је написао да је „Живковић по свој прилици најизврснији приповедач који се појавио после Борхеса и Калвина”.