РАДОСЛАВ

ПЕТКОВИЋ

КОЛУМБОВО ЈАЈЕ

(Академска књига, Нови Сад, 2017)

У програму учествују:

ЉИЉАНА ПЕШИКАН-ЉУШТАНОВИЋ

ДРАГАН ПРОЛЕ

ЛАСЛО ВЕГЕЛ

РАДОСЛАВ ПЕТКОВИЋ

Културни центар Новог Сада

Католичка порта 5,

сала „Трибина младих“, II спрат,

Уторак, 12. децембар 2017, 19,30 сати

Зашто дубина искуства не гарантује књижевну вредност? Да ли је књижевност документ времена којим се бави? Колико трају споменици, а колико сећања? О томе какве је промене донео Први светски рат идејама и културама, о Трсту као примеру „парадокса границе“, о шпанском дувану и Свановом кишобрану, о охлађеној кафи Зена Косинија, о мистификацијама Колумбовог јајета и још много чему, Радослав Петковић пише компетентно и надахнуто, поново откривајући читаоцима свој надалеко чувен приповедачки дар. Текстови пред нама су живе и вибрантне скице радосних и жалосних догађаја, некад забавне а некад болно озбиљне, али све време густо премрежене готово непознатим историјским подацима и литерарним детаљима, ускладиштеним равноправно у Петковићевој ерудицији и имагинацији. Поред тога што обећава узбудљиво путовање просторима прозе коју пишу Звево, Пруст и Монтењ, Колумбово јаје поставља важна питања о нашем времену: питања постанка и опстанка, вишкова и недостатака, питања аутентичности и кривотворења.

Радослав Петковић рођен је 1953. године у Београду.

Објавио је романе:

Пут у Двиград (1979, Награда „Милош Црњански“);

Записи из године јагода (1983); Сенке на зиду (1985);

Судбина и коментари (1993, награде: „Меша Селимовић“ и „Борбина награда“ за најбољу књигу године, НИН-ова награда за најбољи роман године); Савршено сећање на смрт (2008, награда „Борисав Станковић“);

књиге прича: Извештај о куги (1989, „Андрићева награда“); Човек који је живео у сновима (1998, „Виталова награда“ за књигу године);

књиге есејистичке прозе: Оглед о мачки (1995);

О Микеланђелу говорећи (2006); Византијски интернет (2007); Употреба вилењака (2008); Догађај године (2010).

Дела Радослава Петковића превођена су на енглески, француски, немачки, грчки, мађарски, бугарски,словеначки, словачки и македонски језик.

Преводио је са енглеског Честертона, Толкина, Дефоа и Стивенсона.

Приче Радослава Петковића налазе се у више антологија објављених у земљи и иностранству.

Живи и ради у Новом Саду.