Промоција књиге песника Ђорђа Сладоја „Занатски дом“ биће одржана у среду 27. новембра у 20 часова у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Поред аутора, на промоцији књиге ће говорити Иван Негришорац и Желидраг Никчевић.

О КЊИЗИ

Из какве то чудесне ризнице Ђорђо Сладоје сваком новом књигом пред читаоца износи непатворено лирско благо? Зашто je већ сам тон његове пјесме, која je у крајњој линији ипак обичан текст, толико очаравајући? Како je уопште могуће да ткање звука и смисла тако неусиљено a суверено прераста у јединствен пјеснички одјек, као да не пјева неки херцеговачки Сладоје, него српски језик пјева сам од себе, пo сопственој мелодији? И све то у времену опште грубости, вреве и нестрпљења, кад пред тежином реалности која нас окружује оно „поетско“ (у најбољем случају) изгледа као племенита немоћ, кад и о најзначајнијим пјесницима имамо само начелну и поједностављену представу – што je веома неправедно, јер нам велики пјесници увијек говоре нове ствари.

Већ je речено: као што ново прољеће на гране дрвета не враћа оно старо лишће, него се рађа ново, тако нам и пјесник сваки пут дарује нова сазвучја, нове тонске и мисаоне импулсе, нову тугу и радост – колико год нас свакодневица удаљавала од исконске поетске хармонцје. Занатски дом, нова пјесничка збирка Ђорђа Сладоја, у том смислу je истовремено и болни прекор заборавним земљацима и истински празник савремене српске лирике.

Желидраг Никчевић

О АУТОРУ

Ђорђо Сладоје рођен je 1954. године у Клињи код Улога, у Горњој Херцеговини. Гимназију je завршио у Сечњу, a студије социологије у Сарајеву.

Објавио je књиге песама: Дневник несанице (1976), Велики пост (1984), Свакодневни уторник (1989), Трепетник (1992), Плач Светог Caвe (1995), Петозарни мученици (1998), Далеко je Хиландар (2000), Огледалце српско (2003), Мала васкрсења (2006), Манастирски баштован (2008, 2009), Златне олупине, (2012), Силазак у самоћу (2015), Певач у магли (2017) и Занатски дом (2019)

Објавио je и књигу песама за децу Немој дa ме зазмајаваш (2004), те књиге изабраних песама Дани лијевљани (1996), Чуваркућа (1999), Душа са седам кора (2003), Поглед у авлију (2006), Горска служба (2010), Земља u речи (2011) и Одлагање одласка (2019). Приредио je Најлепше песме Рајка Петрова Hoгa (2002). Песме су му превођене на више страних језика и заступљене у многим антологијама српског песништва. У Москви му je 2007. године објављена књига изабраних песама на руском и српском језику – Привикавање на будућност – коју je приредио Андреј Базилевски.

Добио je Змајеву награду, Дучићеву награду, Жичку хрисовуљу, награде Бранко Ћопић, Лаза Костић, Јелена Балшић, Ристо Ратковић, Скендер Куленовић, Душко Трифуновић, Матијевић, Шантићеву награду, Петровдански вијенац, Круна деспота Стефана Лазаревића, Кочићево перо, Кондир Косовке девојке, Печат Вароши сремскокарловачке, БИГЗ-ову награду, Пјесник – свједок времена, награду листа Младост, Град писаца – Херцег Нови, Заплањски Орфеј, Октобарску награду града Врбаса, Одзиви Филипу Вишњићу, Велику базјашку повељу у Румунији, награду Змај Огњени Вук, Марко Миљанов, те Песничко успење, на 700-годишњицу манастира Бањска, те награде Деспотица мати Ангелина, Рачанску повељу и Дисову награду.

Библиотека „Стефан Првовенчани“ из Краљева, поводом награде „Жичка хрисовуља“, организовала je разговор о Сладојевој поезији и 2008. године објавила зборник радова са тог скупа – Ђорђо Сладоје, песник. Културни центар у Плужинама и новосадски издавач Орфеус објавили су, 2016. године, зборник радова о поезији Ђорђа Сладоја под насловом Силазак у самоћу.

Живи и ради у Новом Саду.