Разговор о књигама Александра Дунђерина
„Демони одлазе 1 и 2“,
одржаће се у петак 27. марта у 19 часова
на Трибини младих Културног центра Новог Сада.
О књигама ће говорити књижевни критичар Милета Аћимовић Ивков,
књижевник Фрања Петриновић и аутор.
Први том књиге покушава да дефинише и објасни околности и суштину идејних сукоба на српској књижевној позорници на почетку 21. века, али то не значи да је у текстовима који је чине социолошки приступ („дијалектика текста и контекста“) доминантан. Свако од три поглавља, после уводних текстова који говоре о узроцима и последицама настанка феномена „европејства“, „југословенства“, „анационалности“ и „антинационалности“, „националности“, „антиевропејства“ и „антијугословенства“, те „новог ларпурлартизма“, садржи књижевне критике (укупно њих четрдесет и осам) које на свеобухватан начин (укључујући, дакле, и методолошке приступе који се ослањају на унутрашње особине текстова) интерпретирају и оцењују прозна остварења настала на српском језику у Србији и региону до 2014. године.
Други том садржи разговоре и полемике које је Александар Дунђерин водио од 2005. до 2014. године са српским књижевницима, уметницима и проучаваоцима уметности, углавном оним чија су дела тумачена у првом тому књиге Демони одлазе: Мирослав Тохољ, Рајко Петров Ного, Брана Црнчевић, Момо Капор, Драган Лакићевић, Матија Бећковић, Миро Вуксановић, Синиша Павић, Синиша Ковачевић, Зоран Живковић, Сава Дамјанов, Борис Малагурски, Александар Вулин, Слободан Владушић, Никола Маловић, Марко Крстић, Иван Негришорац, Сретен Угричић, Владимир Кецмановић, Предраг Радоњић. Ови разговори представљају и својеврсне уметничке портрете саговорника, и они у значајној мери употпуњују тезе, ставове и идеје изречене у претходној књизи, било да их поједини писци подржавају и даље продубљују и разгранавају, било да их оповргавају. Да би слика књижевног сукоба на почетку 21. века била још потпунија, Демони одлазе ИИ завршава се поглављем у којем се налазе полемике које је аутор водио са појединим писцима који су активно учествовали у „рату за српску књижевност“.
Остави коментар