Tрибина „Анте Година – терор усташке емиграције пре Другог светског рата“ биће одржана у петак, 31. јануара у 19 часова у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач је мср Огњен Карановић, историчар.

Почетком 1934. године у околини Скопља радила је права мала фабрика која је прерађивала сирови опијум, који је стизао преко тајног прелаза на грчко-југословенској граници. Из Скопља је пречишћени морфијум пребациван даље, ка лукама на Јадрану, у огромним количинама, које су биле баснословне вредности. Набрајајући имена вођа шверцерског клана, начелник одељења за дрогу споменуо је Анту Годину. На спомен овог имена, Милићевић се тргао. У његовом регистру најважнијих људи у Главном усташком стану, непосредних Павелићевих сарадника, био је Анте Година. За њега је знао да је рођен 1899. године у Истри, да му је отац био Словенац, а мајка Хрватица, да је 1912. отишао за Америку, да је са усташама почео да сарађује још у Америци. У Италију је стигао 1931. године и врло брзо постао усташки функционер у логорима. У тренутку је схватио да је „његов Година“ стајао на другом крају ове кријумчарске артерије. Успева да заустави акцију Врховне полицијске управе. На саслушању ухапшеног власника фабрике за прераду сировог опијума у Скопљу извлачи његово признање да та огромна количина морфијума, која је била већа него што је тада цела Европа могла да конзумира, заправо одлази у Чикаго. Морфијум је прихватан на два пункта близу југословенске границе у Италији, а шеф тих „рачви“ био је Анте Година, који је с временом постао трећи човек Главног усташког стана, одмах после Павелића и Еугена Дида Кватерника. У разговору у четири ока, Владета Милићевић од шефа скопске фабрике за прераду сировог опијама сазнаје да је Анте Година делегат ганга Ал Капонеа, који је послат из Америке у Европу да држи кријумчарски канал преко Краљевине Југославије. Капоне и Година били су врло блиски, јер су им мајке биле из Ријеке, и то је Анту препоручило да буде у најужем кругу телохранитеља Бигбоја. Пре хапшења у октобру 1931, Капоне схвата да се ближи крај забране слободне продаје алкохолних пића и читаву своју гангстерску организацију оријентише на коцку, проституцију и дрогу. Зато шаље неколико повереника свога ганга у Европу и Азију. Шеф скопског пункта шверца дроге, после обећања да ће бити заштићен од освете чикашког подземља, одаје југословенском обавештајцу шифру за сусрет са Годином. У лето 1932. године, у сепаре најлуксузнијег бечког хотела „Захер“ улази сињоре Година. Носи пругасто одело са прслуком, пругасту кошуљу и једнобојну лептир-машну, и „колт“ испод пазуха. Шеф југословенске контрашпијунаже одмах отвара карте и даје му списак његових шверцера и залиха дроге које су „замрзнуте“ у тајним магацинима на југословенској територији. Година је био лојалан сарадник, обавештавао је о готово свим планираним акцијама против Југославије. Средином септембра 1934. јавио је и да се спрема атентат на краља Александра. На сам дан атентата у Марсељу, односно осам сати пре убиства Александра Карађорђевића, упутио је Милићевићу у Париз отворени телеграм са именима атентатора. У Павелићевој држави Анте Година је постао шеф тајне полиције и бринуо о безбедности свог поглавника. О његовој судбини после рата постоје две верзије: прва – да је завршио у Аргентини, где је радио за полицију у Буенос Ајресу, и друга, да се склонио код свог гангстерског пријатеља у Чикагу. Према мишљењу Милићевића, ова друга верзија је вероватнија.