Трибина „Димитрије Давидовић – рађање модерне српске државности“ биће одржана у четвртак, 26. јула у 18 часова у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач је мср Срђан Граовац, историчар.

„…Лишен службе и лишен чина, бивам ја сад један као изврг свега рода Србскога, нити могу међу људе више излазити, ни по браћи погледати. Ја сад управ нит сам жив, нит сам мртав, нити знам куда главу да подклоним…“. У потпису: „Највернији син Отечества, Димитрије Давидовић…“. Није Димитрије Давидовић једини торжественик српског националног „ризорђемента“ у XIX веку, који је донедавно био готово у потпуности заборављен у сећању колективитета српског етноса, а да бисмо на исправан начин детерминисали истинске разлоге за поменуту чињеницу, претходно бисмо морали да утврдимо због чега је потребно да разговарамо о несвакидашњој ингениозности и прегалаштву овог духовног творца српске националне културе и заточника слободарске мисли етноса коме је припадао у том, по речима академика Чедомира Попова, дугом веку. Знамо да је, као и сваки праведник међу људима, неправедно остракован из јавног и политичког живота Милошеве Србије у четвртој деценији претпрошлог столећа и то само неколико година пре преране смрти која га је затекла у потпуној беди и изолацији у Смедереву, где је и сахрањен. Такође, познато је и да је Давидовић био творац „Сретењског устава“ из 1835. године, симболичког факта о недокучивим дометима ума његовог грађанског, демократског и у свему европско-цивилизацијског менталног склопа личности са непревазиђеним способностима. Међутим, са великом сигурношћу можемо да закључимо да је у великој мери данас непознато да је Давидовић био један од првих успешних српских историографа, писац „Историје народа србског“, покретач и уредник чувеног часописног листа „Новине сербске“, књижевни издавач, творац и припадник „Српског књижевног круга у Бечу“, државник у младој Кнежевини Србији, дипломата и секретар кнеза Милоша Обреновића… Једном речју, био је српски Бенџамин Френклин или Томас Џеферсон, свеједно… и док, не само америчка нација, већ и целокупна планета, памте имена и дела поменутих отаца америчке нације и слободе, Срби, углавном, не знају ко је био највернији син отечества сербског. Уколико би знали, можда би и назив Дипломатске академије при Министарству спољних послова, носио часно име овог српског дипломате, који учествовао у рађању модерне српске државности. У намери да помогнемо напорима усмереним према остварењу племените идеје о очувању сећања на дело Димитрија Давидовића, у оквиру предстојећих разговора на Трибини младих Културног центра Новог Сада, покушаћемо да осветлимо све непознате цртице из биографије претече уставобранитељског покрета у Србији.