Tрибина „Милован Ђилас – један профил Србије“ биће одржана у уторак, 12. марта у 19 часова у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач је мср Огњен Карановић, историчар.

Милован Ђилас, најпознатији комунистички дисидент бивше Југославије, рођен је 12. јуна 1911, у селу Подбишће у близини Мојковца, у Црној Гори. Његово најпознатије дело „Нова класа” (1957) Оксфордски форум је уврстио међу 100 књига које су највише утицале на културу Запада после Другог светског рата. Милован Ђилас је основну школу и гимназију завршио у Беранама, а у Београду уписао Филозофски факултет 1929. године. Члан забрањене Комунистичке партије Југославије (КПЈ) постао је 1931. а две године касније осуђен је на казну од три године затвора, коју је издржавао у Сремској Митровици. После доласка Јосипа Броза Тита на чело КПЈ 1937. године, Ђилас је постао члан најужег партијског руководства, Централног комитета КПЈ и Политбироа ЦК КПЈ. Непосредно је организовао одлазак добровољаца у Шпански грађански рат (1936–1939), а после окупације Југославије почетком јула 1941. отишао је у Црну Гору ради организовања и покретања устанка против окупатора. Током Народноослободилачког рата, Милован Ђилас је непрекидно био члан Врховног штаба Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије. Из рата је изашао у чину генерал-лајтнанта, а 1949. постао је генерал-пуковник. Одликован је Орденом Народног хероја. Дао је велики допринос у борби југословенских комуниста против Информбироа, започетој 1948. године. Почетком 1953. постао је потпредседник југословенске владе, а крајем те године председник Савезне народне скупштине. Тада је, као водећи партијски идеолог и теоретичар, већ објављивао у листу „Борба” и у часопису „Нова мисао” своје знамените, антидогматске текстове, у којима се залагао за отворену унутарпатријску дискусију и отворену борбу мишљења, као и за пуну демократску трансформацију КПЈ (СКЈ) и југословенског друштва. После објављивања његовог есеја „Анатомија једног морала” и забране „Нове мисли”, у јануару 1954. године, почела је Ђиласова голгота. Под оптужбом да је „ревизиониста” смењен је са свих функција, а на тајном суђењу 1955. осуђен је на казну затвора од осамнаест месеци, условно на три године. Због интервјуа „Њујорк тајмсу”, у децембру 1956. осуђен је на три године строгог затвора. Следеће године појавила се у САД његова књига „Нова класа”, која ће га учинити несумњивим перјаником комунистичког дисидентства. Због објављивања књиге осуђен је 1957. на нових седам година затвора, у збиру с ранијом казном на девет година. Условно је пуштен из затвора 1961. али је због књиге „Разговори са Стаљином” наредне године осуђен на нових пет година затвора. Ослобођен је последњег дана 1966. године, а после две године је добио пасош. Милован Ђилас је умро у Београду 20. априла 1995. године, а сахрањен је у породичној гробници у родном селу у Црној Гори и у складу са верским обредима које практикује Српска Православна Црква. На предстојећим разговорима у оквиру „Трибине младих“ Културног центра Новог Сада покушаћемо да откријемо, због чега име Милована Ђиласа „многи делови“ данашњих генерација грађана Србије, перцепирају као персонализовани израз „истинског профила српства“.