Tрибина „Петрашке године – од Петроварадинске битке 1716. године до Пожаревачког мира 1718. године“ биће одржана у понедељак 26. марта у 19 часова у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач је мср Огњен Карановић, историчар, а гост на трибини биће господин Ненад Шегуљев, угледни новосадски фотограф.

У јулу ове године, сведочићемо обележавању великог јубилеја, заправо јубиларне године и то три стоте године од чувеног Пожаревачког мира, којим је окончан рат између Аустрије и Венеције са једне стране и Османлијског царства, са друге стране. На тај начин, стављена је тачка на вишегодишњи ратни сукоб између наведених хришћанских сила и турске империје на узмаку. Сукоб, који је остао упамћен по четири велике битке: Петроварадинској, Темишварској, Бици на Крсташици и Београдској, а целокупан поменути период, српска историографија и национална свест терминолошки је овековечила именом „Петрашке године“, док је у аустријској историографији овај период забележен под називом „Херојско доба“. Кад помињемо јубилеје, можемо слободно да закључимо да је ова година, заправо година великих јубилеја. Могли бисмо сада да поставимо питање да ли је свака година баш таква и вероватно бисмо и у оној претходној, као и у некој наредној години пронашли на десетине датума који заслужују да буду упамћени, обележени и складу са карактером самог догађаја који се памти и обележава, зашто не и прослављени. Могли бисмо у недоглед да набрајамо све наше јубилеје, сва наша заборављена сећања, иако то није непосредни разлог сећања на Текијску битку, нити је оно само по себи циљ. Па поставља се питање, а зашто их онда уопште и спомињемо? Управо, из разлога што постоји бојазан да и Петроварадинска битка, као и oне битке и подвизи пре и после ње, не постану само јубилеј, дан када се помену у неком часопису или на некој пригодној манифестацији. Не допустимо да и Еуген Савојски, српски шајкаши или карловачки митрополит Викентије Поповић Хаџилавић, који је држао митрополитски трон Карловачке митрополије у време Петроварадинске битке, не постану само митски ликови и појаве који су се са више или мање одушевљења старали о питањима која ми данас доживљавамо у форми „ситница“ и цртица из прошлости отелотворених у облику извесних апстракованих постулата о вредностима живота, као што су љубав, дом, отаџбина, оданост или пријатељство. Не допустимо да ова битка, па и сам јубилеј остану само називи догађаја које можда можемо да пронађемо у неким ђачким уџбеницима, наставним јединицама, школским лекцијама, мада и то је нека надежда. Из наведених и бројних ненаведених разлога, сећање на Петроварадинску битку, поред пијететског и научног карактера, добија и изразито, мада је можда неприкладно и терминолошки претенциозно истицати, есхатлошки, па и етички контекст. У оквиру предстојећих разговора у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада, поред аутора трибине, мср Огњена Карановића, учествоваће и гост „Трибине младих“ и поменутог аутора, господин Ненад Шегуљев, угледни новосадски фотограф и велики познавалац улоге, функције и повеснице развоја Петроварадинске тврђаве.