Доктор Милош Савин одржаће трибину  „Политичке активности Срба у Војводини од Благовештенског сабора до Аустроугарске нагодбе“ у уторак 28. фебруара са почетком у 18 часова у Клубу „Трибина младих“.

Развој угарског парламентаризма, српски либерали су доживели као шансу, па су 1865, пред изборе за Угарски сабор, у Новом Саду организовали одбор за израду политичког програма за српске посланике. Одбор је поделио кандидате по изборним областима, и постигао непоновљив успех – освојио је 12 посланичких места у Угарском Сабору.Током целокупног периода угарског грађанског парламентаризма гласачко право није имало више од 7% бирача, а Срби су чинили свега 2.5% становништва, што посебан значај даје организационим способностима Милетићеве либерално-грађанске опозиције.  Схвативши значај страначког организовања Милетић је 1866. покренуо лист Застава као језгро за формирање будуће странке. Бечка аристократија, ослабљена због рата са Пруском, попустила је пред мађарским захтевима за већом самосталношћу Угарске, па је уместо дотадашњег Аустријског царства, Аустро-угарском нагодбом, 1867, створена федеративна Аустроугарска.