Tribina “Princ Đorđe Karađorđević – senka nad Srbijom” održaće se u sredu, 29. novembra u 19.15 časova u Klubu „Tribina mladihˮ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač je Milovan Balaban, istoričar. 

Na tribini će biti reči o kontraverznom princu, prestolonasledniku koji se odrekao prestola, bio interniran petnaest godina u Toponici kod Niša, oslobođen od strane Nemaca 1941. godine i kao jedini pripadnik dinastije Karađorđevića ostao u zemlji, gde je dočekao duboku starost i umro u svojoj 85. godini života, 1972. godine.

NJegovo, često agresivno, ponašanje dovelo je do toga da se pod pritiskom pojedinih političkih i dvorskih krugova, ali i propagande koja je dolazila iz domaće i austrijske štampe, odrekao prestolonaslestva 1909. godine u korist svog brata Aleksandra, budućeg Kralja Jugoslavije. Ima različitih razmišljanja o tome koliko je pritisak na njega bio opravdan i koliko je princ istinski demonstrirao svojim ponašanjem nesposobnost da preuzme presto.

Netipično ponašanje (izlivi besa, vređanja domaćih i stranih visokih ličnosti, čak u nekim trenutcima i sklonost ka fizičkim obračunima, manija gonjenja koja je poprimala sve izraženije forme itd.) bilo je karakteristično za princa još od mladosti, ali je ono naročito počelo da se ispoljava u godinama Prvog svetskog rata, a kulminiralo je u periodu 1922-25. godina. Sa druge strane krasila ga je, čini se, u pojedinim trenutcima ogromna hrabrost čime je podsećao na naše drevne junake, a što se moglo videti u situacijama kada je sve vrilo u Srbiji 1908. godine posle aneksije Bosne i Hercegovine od strane Austro-Ugarske, kao i neretko na bojnom polju. Naročito u bici na Mačkovom kamenu gde je i ranjen.

Koliko su velika očekivanja od njega kao prestolonaslednika i poređenja sa Voždom Karađorđem, čije je ime nosio, uticala na njegovu emotivnu stabilnost i koliko su ogromne obaveze pred koje je bio kao prestolonaslednik postavljen bile uzrok ispoljavanja njegovog “duševnog nesklada”, kao i to koliko je taj nesklad bio stvaran a koliko politički montiran (kako u periodu kada je bio prestolonaslednik tako i kasnije kada je njegov slučaj često bio u upotrebi pojedinih političkih struktura u državi u cilju slabljenja Kralja i novostvorene države) biće posebno apostrofirano na tribini.

Uglavnom (iako nedovoljno obrađena ličnost u srpskoj istroiografiji) na tribini će biti učinjen pokušaj objašnjenja samog princa (mnogi su ga zvali crna ovca Karađorđevića) kao i istorijskih okolnosti u kojima je živeo, po mnogima čovek prema kome sudbina nije imala gotovo nimalo milosti.