Трибина „Република Српска – четврт века историје“ биће одржана у понедељак, 23. априла у 19 часова у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач је мср Огњен Карановић, историчар. Гост трибине биће мср Срђан Граовац, историчар.

Ниједан народ на свету није у стању да у складу са фундаментално неспорним социолошким параметрима, продукованим од стране сопствене академске и научне заједнице, на исправан начин потврди своју егзистенцију и право на исту, уколико не поседује или још непримереније, не познаје своју прошлост. Историографија, као и историјска наука у целини, поседују велику одговорност према задацима очувања колективне свести једног национа у односу на национално-духовни и културолошки идентитет истог. Из поменутог разлога, потребно је да афирмишемо, а потом и очувамо свест грађана Новог Сада, Војводине и Србије у целини, према идеји, мотивима и повесници настанка, као и сврси постојања Републике Српске у савременом добу, као једног од два државотворна ентитета данашње Босне и Херцеговине, формиране у складу са одлукама усвојеним на Мировној конференцији у Дејтону 1995. године, које су своје „оживотворење“ дочекале приликом потписивања усвојених начела на Мировној конференцији у Паризу, у децембру исте године. Као што нам је познато, Дејтонским мировним споразумом постигнут је толико потребни мир на просторима Босне и Херцеговине, која у пламену грађанског, међуверског и међуетничког оружаног сукоба, распламсаног у 1992. години, била практично уништена. Такође, наведеним мировним споразумом, међународна заједница признала је постојање Републике Српске, младе државе српског народа и свих националних заједница и грађана који у њој живе, која је настала у другој години од почетка трагичних Ратова за југословенско наслеђе (1991-1999). Да ли је нама, а посебно генерацијама које су рођене у „годинама југословенских расплета“, у довољној мери познато због чега је српски народ у Босни и Херцеговини био принуђен да заснује, а потом и реализује, један потпуно непланирани „пројекат“ генезе најмлађе српске, условно речено, државе у историји српског етноса? Постоји оправдана бојазан да би одговор на поменуто питање био негативан, а садржина тематике која се налази у непосредној вези са наведеним питањем обухвата тзв. „неуралгичну тачку“ суштине разлога „крвавог распада“ Друге Југославије, који је окончан у Ратовима за југословенскo наслеђе. Опстанак било које цивилизације у историји човечанства увек је зависио од спремности „носећих стубова“ исте да се суочи са грешкама, пропустима и изазовима које су носиле повеснице њиховог развоја, односно да „уче“ из њих. Међутим, наведени „наук“ апсолутно је искључен уколико те цивилизације нису упознате са сопственом историјом, а начела која важе за цивилизације, свакако имају своју функционалну вредност и у повесницама развоја националних идентитета свих европских национа, па и српског. У предстојећим разговорима у оквиру „Трибине младих“ Културног центра Новог Сада, покушаћемо да осветлимо у многим појединостима мање познату историју Републике Српске, која егзистира у оквиру Босне и Херцеговине, ево већ, четврт столећа, а у циљу да своје постојање оправда и у деценијама које нам тек предстоје. Гост аутора трибине мср Огњена Карановића биће мср Срђан Граовац, историчар из Новог Сада, који ће пружити свеобухватну анализу историјских стања и процеса који су довели до нестанка Друге Југославије и почетка трагичних Ратова за југословенско наслеђе.