Tрибина „Српска православна црква у Црној Гори – митрополија која је створила Црну Гору “ биће одржана у уторак 25. фебруара у 19 часова у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач је мср Срђан Граовац, историчар.

Непосредно након ослобођења Црне Горе у јесен 1918. године, одржана је Подгоричка скупштина, која је 13. (26) новембра 1918. године донела одлуку о уједињењу Црне Горе са Србијом. Проглашењем државног уједињења створени су предуслови за обнову јединства свих српских црквених области. У том циљу, Свети синод Православне цркве у Црној Гори је 16. (29) децембра 1918. године на Цетињу донео одлуку „да се независна Српско-православна св. црква у Црној Гори уједини с аутокефалном Православном црквом у Краљевини Србији”. На чело општег покрета за спровођење српског црквеног уједињења стао је црногорски митрополит Митрофан Бан, који је у мају 1919. године у Београду председавао конференцијом свих српских архијереја. Управо под његовим председништвом, ова конференција је 13. (26) маја донела одлуку о успостављању духовног јединства свих српских црквених области и покретању поступка за формализацију уједињења путем одговарајућег канонског поступка, који је потом спроведен у сарадњи са Цариградском патријаршијом. Тако је Цетињска митрополија (17. јуна 1920) уједињена са свим осталим српским црквеним областима у једну аутокефалну српску цркву, названу Српском патријаршијом. Том приликом је одлучено да и Цетињска митрополија, као и све друге дотадашње српске црквене области уђу у обновљену Српску Православну Цркву, а да се цетињском епископу „остави да и даље може носити наслов „митрополит црногорско-брдски и приморски“. Према Уставу Српске православне цркве (1931) архијереј Црногорско-приморске епархије са седиштем на Цетињу има по свом положају титулу митрополита. Укинуте су дотадашње епархије: Захумско-рашка (Никшићка), Бококоторска и Пећка. Тада је Митрополија обухватала следеће срезове: андријевачки, барски, берански, бијелопољски, даниловградски, колашински, бококоторски, никшићки, подогрички, цетињски и шавнички. Затим, 1947. формирана је Будимљанско-полимска епархија са седиштем у Бијелом Пољу. Од Црногорско-приморске митрополије узети су срезови Андријевички до планине Трешњевик са испоставом Плав и Гусиње и Берански са испоставом Рожај. Ова епархија је укинута већ 1956. Каснијим формирањем Епархије будимљанско-никшићке (2001) заправо је обновљена Захумско-рашка епархија у нешто измењеним границама и са новим именом. На тај начин, на простору Црне Горе опет постоје две епархије: Црногорско-приморска (ранија Цетињска архиепископија) и Будимљанско-никшићка (ранија Захумско-рашка епархија).