Tрибина „Српско-хрватски односи од 1848. године до данас, из пера проте Димитрија Руварца“ биће одржана у понедељак, 16. децембра у 18 часова у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач је мср Огњен Карановић, историчар.

У плејади свештеника и богослова који су се бавили историјом Српске православне цркве Димитрије Руварац заузима истакнуто место. Његово обимно стваралаштво је по садржини толико разноврсно да се налази на средини између чисте историографије и друштвене публицистике. Димитрије Руварац није само аутор оригиналних научних радова, расправа и студија, он је и издавач неколико важних извора за писање српске црквене историје. Исто тако, Димитрије је као и његов старији брат, архимандрит Иларион Руварац, био страствени полемичар, писац који је имао склоности према употреби отровног стила и болне жаоке којом би пецкао своје супарнике и неистомишљенике. Научна тематика Димитрија Руварца задире у области црквене, културне, делимично друштвене и политичке историје српског народа XVIII и XIX века у крајевима Хабзбуршке монархије. Најчешће је бирао теме које се односе на географски опсег Карловачке митрополије, српске црквене области која је носила историјски и правни континуитет са Пећким патријарашким троном, и била просветни и духовни Пијемонт светосавског православља 1690-1914. године. Новинарски чланци Димитрија Руварца су огледало његовог расположења, књижевног стила и политичког опредељења. Увек свој, никада поводљив за ефемерним политичким приликама, Руварац је надживео своје време. У науци је због употребе рационалне методологије и даље незаобилазан. Није остао погружен у археологији науке, него су његова дела и даље потребна проучаваоцима историје Српске православне цркве. Био је критичар црквене хијерахије, неправилног чињења и моралне кварежи. Довољно је само погледати неке његове текстове, нпр. „Шта се ради по архидијецези?“ и „Шта се ради по нашим манастирима?“. Руварац је полемисао и у корист српских националних интереса, против носилаца правашке идеологије, пред почетке тзв. велеиздајничких процеса и хајки на Србе у Хрватској и Славонији, радивши на књизи „Ето, шта сте нам криви!“ (1895) у којој је прозрео прави политички положај западног Српства и пророчки наговестио његову злу судбину.