Трибина „ВЕЛИКЕ СИЛЕ И ОКТОБАРСКА РЕВОЛУЦИЈА У РУСИЈИ 1917. ГОДИНЕ“ биће одржана у среду 11. октобра у 18 часова у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач је мср Срђан Граовац, историчар.

Још од античког периода многи философи су упорно трагали за формулом којом би уредили међуљудске односе тако да они истовремено буду одраз стабилности, али и подстицаја просперитету целокупног човечанства. Теоретичари државе и друштва самим тим су били креатори епохалних промена насталих на њиховим прокламованим начелима. Понекад би се те промене релативно безболно извршиле, еволутивним путем, али много чешће рушење старог и уздизање новог поретка захтевало је покрете маса, оружје и насиље, једном речју револуцију. Под утицајем философа просветитељства крајем XVIII и почетком XIX века одиграла се највећа и најпознатија Француска револуција. Процес њене реализације и начела која су тада прокламована постали су узор за све оне који су деценијама, па и вековима после сањали радикалне промене и у својим друштвима. Наравно, њих је било много, па су и XIX и XX столеће, између осталог били обележени бројним покушајима насилних промена друштвених поредака, управо насталим по угледу на велику Француску револуцију. Ипак, оно што је задесило Руску царевину у фебруару и октобру 1917. године, по далекосежности последица, превазилази све сличне догађаје који су се и пре и после истих одиграли. Бољшевичка револуција је у потпуности променила карактер једне од најмоћнијих држава тог времена. Омогућила је примену лево-радикалних идеологија у тадашњем руском друштву, а на међународну политичку сцену искорачила је нова империја, комунистичка, жељна да свој културно-политички образац наметне остатку човечанства. Међутим, Октобарска револуција је специфична, због још једног важног сегмента. Вероватно је то прва револуција која је финансирана и иницирана, не у Русији, већ у њеном иностранству, дакле у складу са интересима других држава и меритократски уређених социјалних групација. Самим тим она је постала модел по ком су велике силе на један прикривен начин са више или мање успеха наметале своје интересе на друге обично слабије и мање државе кроз цео XX, али и XXI век.