Изложба уметничке колоније  „КРАЉЕВИ ЧАРДАЦИ” биће отворена у понедељак 4. септембра у 19.00 часова у Ликовном салону Културног центра Новог Сада. Изложба ће моћи да се погледа до 12. септембра.

У овој бајци с осам поетика, осам уметника, осам различитих потеза и рукописа, ове године заживела је прва колонија „Краљеви чардаци“ на Копаонику.

Спој слика, скулптуре, мозаика и цртежа обележило је седам дана „Чардака“. Свако од уметника донео је свој сензибилитет стварања и неку своју причу баш за ове Краљеве у чијим су нас Чардацима угостили и гостили.

Са својим Морнаром стигао је Зоран Круљ, препознатљив по својој поетици прича једног морнара који је увек окренут ка мору, ширини и слободи, и који својом ведрином уводи у причу плаветнила и неизоставне Боке. Неухватљиви снови чистих потеза и боја осликавају једну фантастику својствену Зорану Круљу.

Каква би то бајка била да у „Чардаке“ није стигла и Даница Масниковић са својом колоритном палетом и папагајем раскошног перја и његовим другом Стевом петлом, и сусрела се са морнаром на врху „Чардака“. Својом лакоћом и плесом покрета уводи нас у причу боја, акцентованих детаља и, као и увек, присутних изгубљених пера неких одлетелих птица, комада дрвета, тканина аплицираних на платно, који нам шаљу симболику и поруку да је машта оно што нас води кроз ово време и нашу бајку у којој смо бојама, каменом, глином и металом сви плесали заједно.

А ту, тик уз Даницу Масниковић,  док се шетамо кроз ово наше време, Момчило Мацан Мацановић нам прича причу о столетној маслини која живи покрај мора и на коју сваки дан слеће галеб Марко да је поздрави. Реални прикази на сликама Мацановића, са пуно присутних детаља, наводе нас на опажање игре и преплета боја, као и на реалност која је верно пренесена игром светлости и таме.

И гле, галеб Марко са Мацановићеве слике својим летом нас води да видимо једну нову игру и преплет метала, на први поглед хладног материјала, али овде потпуно оплемењеног у рукама вајара Дарка Кузмановића. Покрет плесача и искорак у простору даје нам осећај да се све помера и да наизглед оштре геометријске ивице постају обле и претачу се у северну лопту златних нити. Лакоћа, транспарентност и игра светла су саставни део скулптура Дарка Кузмановића.

Плесач је искорачио са галебом Марком и угледао портрете жена које нам својом тајновитошћу ипак откривају емоцију и снагу коју жена носи у себи. Марија Станојловић у керамици представља ту тајну жене и благим покретима нам одаје ту вечиту тајну женског принципа која нас прожима. Експресија и лакоћа које избијају из њених скулптура откривају лепоту њеног стварања, живост и снагу. Као и скулптуре, и слике Маријине носе јаку експресију боја и живота.

Уз портрете жена Маријиних скулптура и слика искочила је и знатижељна балерина Стојана Миланова. Широких пастуозних потеза и експресије покрета открива нам дубину и тананост фигуре у простору. Светло, интуиција и потез на платну… Потреба за истраживањем Стојанових слика је управо та експресија која нас уводи дубину, светлост и вештину сликаровог потеза.

А на експресију Стојана Миланова надовезују се широки потези шпахтлом Мирзе Смајиловића, где граница прераста у имагинацију потеза и приказа већ постојећих призора пред очима. Пастуозност и разиграност потеза нас уводе у нове просторе дубине и погледа сликара Смајиловића.

И док се приближавамо крају ове бајке, у мозаик уоквирен бродским прозором укрцала нас је Љиљана Ривић. Токовима камена, између фикције и стварности, Љиљана је мозаик приближила слици и свој имагинарни свет пустила да тече токовима камена, откривајући нам неке друге светове.

Ово је била наша бајка коју смо донели и испричали „Краљевим чардацима“, оставивши траг осам уметника у боји, камену, металу и крамици, коју ће галеб Марко носити на крилима и причати је даље некоме… негде… некад… јер бајке постоје да би се причале и живеле.

                                                                                                                                                                                       Љиљана Ривић