Neoromantičarske tendencije i štimung u poeziji Dragoslava Dedovića možda nikada nisu bile izraženije no u novom odabiru pesama, pod naslovom Usijanje. Čežnja i melanholija, strast i svest o smrti, sa nezaobilaznim odjekivanjem stihova i ključnih reči Crnjanskovih ciklusa „Nove senke“ i „Stihovi ulice“, u ovoj zbirci dominiraju nad Dedovićevim promišljanjem života nakon rata, egzila, pamćenja, specifičnih hronotopa. Manje narativna, manje diskurzivna, jednostavnija po izrazu, ova se poezija ipak i dalje gradi na polarizacijama karakterističnim za Dedovića: ja i ti, muško i žensko, Sever i Jug, prisustvo i odsustvo… Pesnik nastoji da prenese upravo to pouzdanje koje obostrana želja donosi muškarcu i ženi, te iščezavanje, bledilo svega ostalog pred moći čulnosti. Taktilni svet vlada ovom knjigom, a njenim jezikom metafore dodira. (Sonja Veselinović)

Dragoslav Dedović (1963, Zemun), nakon studija žurnalistike u Sarajevu radio je kao novinar za različite medije i pohađao postdiplomske studije sociologije kulture u Beogradu. Od 1992. živi u Nemačkoj, gde je magistrirao na interdisciplinarnim Evropskim studijama u Ahenu. Trenutno radi kao glavni urednik Programa na srpskom RTV Dojče vele. Objavio je pesničke knjige: Izađimo u polje (1988), Cirkus Evropa (1990),Von edlen Mördern und gedungenen Humanisten  (O plemenitim ubicama i najmljenim humanistima)(1997, dvojezično), Kawasaki za Wukmana Dedowitscha (2001), Cafe Sumatra (2005), Dinarski Buda (2008), Za klavir i didžeridu (2010, izabrane i nove pesme) i Gloria mundi (2013). Više puta nagrađivan, između ostalog na „Slovu Gorčina“ (1988) Godišnjom nagradom za najbolju knjigu Društva pisaca BiH (2005), „Pečatom varoši sremskokarlovačke“ (2012) kao i stipendijskim boravcima nemačkih književnih institucija. Eseje i analitičke tekstove objavljuje i na nemačkom, prevodi sa nemačkog i na nemački, a njegovi književni tekstovi su prevedeni na više jezika. Zastupljen je u više antologija bosanskohercegovačkog i srpskog pesništva.