Mala planinska naseobina postaje mesto na kojem se nižu zločin za zločinom. Janjina Dušejko, nekad graditeljka mostova, sada čuvarka okolnih kuća, izučavalac astrologije, njen ćutljivi i pedantni sused Matoga, bivši učenik Dizjo, pasionirani prevodilac Blejkove poezije, Dobra Vest, prodavačica u radnji polovne garderobe koja sanjari o studijama – predstavnici su dobrovoljnih izgnanika od sveta otuđenog od prirode. Nasuprot njima stoje reprezentanti vlasti, društvo koncipirano na katoličkoj kulturi, ljudi naznačeni navikom percepcijske lenjosti, komforom odsustva razmišljanja. U takvom pejzažu lovačke čeke promeću se u kule osmatračnice koncentracionih logora, a meso ubijenih životinja sugestivno prerasta u apokaliptičnu sliku kiše krvi, i Janjina Dušejko postavlja jednostavno, duboko pitanje: zašto živimo u svetu u kom je zlo tako opšteprisutno i prirodno, i zašto ne možemo da nađemo argumente za to zbog čega ne treba ubijati da bismo jeli? Ovaj filozofsko-ekološki manifest i ujedno moralni triler čita se u jedom dahu, drži u napetosti, i na osebujan način prerasta u protest protiv zvanične naracije prema kojoj smo divlja vrsta kojoj je u genima to da ubijanjem dokazuje svoju nadmoć. (Milica Markić)

Olga Tokarčuk (Olga Tokarczuk; 1962, Sulehov, Poljska) spada u red najistaknutijih savremenih poljskih prozaista i esejista. Psiholog je po profesiji. Objavljena dela: Gradovi u ogledalima (1989, poezija); U potrazi za Knjigom (1993, roman); Erna Elcner (1995, roman); Pamtivek i druga doba (1996, roman); Ormar (1997, pripovetke); Dnevna kuća, noćna kuća (1998, roman); Lutka i biser (2000, eseji); Svirka na mnogo bubnjeva (2001, pripovetke); Ana In u grobnicama sveta (2006, roman); Beguni (2007, roman); Vuci svoje ralo po kostima mrtvih (2009, roman); Čas medveda (2012, eseji). Dobitnica je prestižnih književnih nagrada. Živi i stvara u Krajanovu, malenom mestu u Sudetima.