Живот лирског субјекта Анушићевог рукописа Жив си, кажеш може да се одреди као немртви, или неусмртив – како истиче немачки филозоф корејског порекла, Бјунг-Чул Хан, који у свом делу Преморено друштво даје извештај о патологији савременог друштва. Уморан од напора самопотврђивања и превазилажења обележености бездомника да буде оно што јесте и припада самом себи, Анушићев субјект принуђен је да живи недостајање и лишеност као своју непосредну истину, с обзиром да је суочен са недостатком везивања и растућом фрагментацијом социјалног сегмента – која се дâ сагледати и на формалном плану песама. Тако немртав, лирски субјект чини једино што још може – чека. У међувремену, денаративизација света наглашава осећај стрепње и пролазности, као другу важну песникову тематску преокупацију која заузима средишњи део рукописа. (Бранислав Живановић)

О АУТОРУ

Анђелко Анушић (1953, Градина, Сува међа, БиХ), песник, прозни писац, есејиста, књижевни критичар, антологичар, публициста.
Објавио двадесет девет књига: четрнаест песничких, шест књига приповедака, три романа, књигу песама за децу, две књиге есеја, и бревијар новинарско-публицистичких текстова. Приредио је и две песничке антологије.
Заступљен је у лектири (у Републици Српској, девети разред основне школе), антологијама и прегледима српске савремене поезије и приповетке. Његова поезија и проза превођени су на енглески, француски, руски, бугарски и македонски језик.
Овенчан је књижевним наградама: Печат вароши сремскокарловачке, Стражилово, Награда Сарајевских дана поезије, „Светозар Ћоровић“, Награда Удружења књижевника Српске, „Станко Ракита“, „Раде Томић“, Константинова визија, Награда Фондације „Петар Кочић“, „Младен Ољача“, Златна слова…
Живи у Новом Саду.