Трибина „Новосадска резолуција 1932.“ одржаће се у уторак, 22. августа са почетком у 19 часова, у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач на трибини биће проф. др Саша Марковић, историчар.
Југословенска држава није успела, да кроз парламентарну борбу, у првих десет година свог постојања, реши круцијална питања везана за уставно уређење земље и националну политику. Док је за Србе, стварање државе био плод вишедеценијске националне борбе и период националне „демобилизације“, дотле је за друге народе, пре свих Хрвате, новостворени државни оквир био простор еманципације националне идеје у намери да се оствари и територијални суверенитет. Оптерећен политичким антагонизмом и јаловом дискусијом, парламент је постао поприште демократског неуспеха. Кулминација супротности одиграла се убиством у скупштини и одлуком краља Александра да заведе диктатуру. Шестојануарска диктатура из 1929, била је слична политичким маневрима појединих владара ондашње Европе чије су намере биле да ојачају своју власт јер није постојало поверење у странке и парламентарни живот. Забраном рада странкама, намера краља била је политичка и национална унификација употребом државне моћи, а игнорисањем развоја демократске културе. Остварена консолидација државе била је последица ауторитарности, а не политчког консензуса. Из тог разлога су страначки представници, када је атмосфера напетости попустила покушали да артикулишу обнову парламентаризма. Последица тога била је и Сомборска, а потом, крајем 1932. године и Новосадска резолуција. У потрази за излазом, представници дела политичке елите са простора Војводине су у разногласју својих ставова написали апел о обнови страначког и парламентарног живота у земљи као јединог начина изласка из политичке кризе. О томе говоримо на данашњој трибини.
Остави коментар