Књижевни опус Драгољуба Збиљића представљен је на Трибина младих Културног центра Новог Сада, а поред аутора присутнима су се обратили и академик Љубомир Зуковић, професор доктор Милош Ковачевић и професор Владислав Ђорђевић.
Збиљић је до сада објавио укупно петнаест књига, од којих је чак десет посвећено питању српског писма и језика и очувању ћирилице. Према речима самог аутора, који је домаћој јавности познат и по Удружењу за заштиту српског језика и писма ћирилице, „за један народ је најзначајније очување његовог духовног завичаја, а то је управо његово писмо и језик“.
-У Србији се данас више него икада пре види и осети уништење ћирилице, не као раније када су то чинили други непријатељи ћирилице, него је то данас највише „заслуга“ српских државних институција и квазилингвиста који сами и у највећој мери оштећују ћирилицу – рекао је Збиљић и додао да су посреди и заблуде стваране дуже од пола века у комунистичкој Југославији, преко „комунистичо-лингвистчког уникатног зума о богаству двоазбучја и неприродној, немогућој и неодрживој равноправности писма у једном језику и једном народу“.
Са Збиљићем се слаже и академик Зуковић који је том приликом напоменуо да је без обзира на сеобе и географска померања, „српски народ успео да спаси свој духовни завичај управо чувајући ћирилично писмо“. Међутим, према његовим речима, што се и очитава и у делу самог Збиљића, „тај духовни завичај је угрожен највише управо у наше време“.
-Највише на уништењу ћирилице учињено је комунистичким настојањем у старој Југославији, како би се Срби служили заједничким писмом – хрватском латиницом, а све под капом братства и јединства. У том процесу Вукова ћирилица се све више повлачила, а у наше време тај процес се наставља брже него икада.Ви данас практично немате ни једну услужну радњу чији је натпис исписан на ћирилици, а негде не само да су на латиничном писму, већ и на енглеском језику. Као да се ми сами трудимо да будемо већи Енглези од њих самих – рекао је Зуковић уз напомену да није против тога да се познаје хрватско писмо, као и језици других народа, али сматра „да је за један народ опасно да се одрекне и заборави на своје писмо, чиме себи одређује и судбину да постане заборављен и изгубљен народ“.
Поред књига, Збиљић је аутор и више од хиљаду текстова у штампи, а великим делом захваљујући ангажовању и удружења „Ћирилица“ усвојен је Члан 10. Устава Републике Србије у коме је недвосмислено враћено раније ћирилично једноазбучје у српском језику.
Коментари
Pobrinite se da ćirilica zaživi u još većoj meri nego do sada,kroz aktivniju promociju u recimo JKP "Lisje" gde radim.Udruženje ćirilica je zaista PRAVO UDRUŽENJE. Istrajte sa sadašnjim kursom.Možda i neka golootočka tema.Recimo Lazar Brajović Stanaj... S poštovanjem Kristijan Šćepanović
Остави коментар