Позивамо вас на пројекцију филма о Арсену Карађорђевићу и промоцију издавачке куће „Бернар“ у уторак, 17. новембра са почетком у 19 часова у Великој сали Културног центра Новог Сада. Након емитовања филма о кнезу Арсену, који траје 32 минута, говориће Никола Дробњаковић, главни и одговорни уредник БЕРНАРА, и Бошко Милосављевић, редитељ филма и један од уредника у БЕРНАРУ.
,,Арсен, Карађорђевић“ – редитељска експликација
Снимити филм, документарни, о кнезу Арсену? To je био изазов са којим сам се суочио при крају израде филма о руским емигрантима и њиховом команданту, барону Врангелу.То је, на неки начин, и прича о три кума. Два су моја, а један је кум мог пријатеља и монтажера. Иако сам имао у плану два друга пројекта, поменути кум (који није мој), испричао ми је неке детаље из биографије кнеза Арсена које нисам знао. Истини за вољу, слабо шта сам знао и о самом Арсену Карађорђевићу.
Пошто је то било ново и неистражено поље за мене, одлучио сам да што боље проучим околности времена у којимаје живео, као и да нађем што више фотографија или снимака на којима се налазио загонетни српски кнез. И што сам више сазнавао, бивало ми је све јасније да је ова прича као створена за филм – било документарни, било играни. И за човека попут мене. Дакле, врло знатижељног.
Играни није долазио у озбиљнији обзир. И не долази. За сада. Овде се враћамо на кумове. На моја два кума. Оно што им је заједничко у вези са овим филмом било је то што су ме одговарали од тога да га почнем. Разлог – премало материјала и извора.
Али, интуитивно сам осећао да ту нешто има и да постоји могућност да нађемо нешто сасвим ново, што би ову необичну причу из наше националне историје учинило визуелно, филмски успелом. Почео сам рад на сценарију у сарадњи са господином Бранком Богдановићем, врсним експертом за историју српско – руских односа, као и потрагу по српским архивима. Истовремено, на све стране сам се распитивао ко би могао да зна неки нови податак везан за у много чему мистериозну личност, млађег брата краља Петра. Господа Драгомир Ацовић, Драгољуб Живојиновић и Драган Рељић били су прави избор. Успео сам да обавим и разговор са књегињом Јелисаветом Карађорђевић, која ми је такође скренула пажњу на неке детаље везане за живот њеног деде.
И постепено, након снимања локалитета и саговорника, као и изналажења фантастичних снимака и фотографија – схватио сам да сам овај филм радио као једно велико истраживање. Хтео сам да видим где ће ме та авантура одвести. Такође, успео сам да убедим моје пријатеље који су и пре сарађивали са мном, да треба да ме прате. Пратили су ме. Као и један од два скептична кума. Другом се свидео наш филм, и надам се да ћемо једном радити заједно.
Вредело је трудити се. То време, док се трудиш – то је, за мене, најлепши део рада у вези са филмом. Не премијера, не продаја, не разговор о виђеном. Него потрага, и конструисање пронађеног.Као и упознавање људи који имају слична интересовања.Као оно, некад – значке, маркице, аутићи, сличице, књиге….- Бошко Милосављевић
Остави коментар