У петак, 8.05.2015. године, на Трибини младих одржана је промоција књиге магистра Дивне Бијелић, под називом “Порекло и теорија афоризма.” Пријему су присуствовале бројне званице из академских и културних кругова, док су у самом разговору и језгровитој дискусији учествовали: Милица Јефтимијевић Лилић, Добривоје Станојевић, Дивна Бијелић, а домаћин је био Недељко Мамула.
Само вече је протекло у занимљивом тону, те је просечни познавалац ове помало занемарене и маргинализоване књижевне форме, могао дознати доста о њеном историјском развитку, као и о самом постанку. Управо је то био сјајан повод да се помену чувени Вајлдовски записи, вечни цитати из Одисеје, али и проблематика малог народа и књижевне сцене.
По речима Милице Јефтимијевић Лилић, афоризам представља својеврсну духовну терапију, али такође и изазов и опасност. Он се бави друштвом и проблемима и свакако није равнодушан према њима. Са друге стране професор Добривоје Станојевић се вешто осврнуо на ситне самосвојствености нашег менталитета, и на извесну људску неовисност, коју смо тешком муком кроз историју сачували.
Након успешне промоције, урадили смо и интервју са Дивном Бијелић, који вам овом приликом и преносимо.
У америчкој књижевности смо имали пример бунтовног Селинџера, писца који је мимо свих канона увео неку врсту неконвекционалног дијалога у своја остварења, ако се сложимо са чињеницом да сада живимо у турбулентним временима, колики су изгледи да сам афоризам заживи у свакодневном језику?
-Вођени свакодневним проблемима, људи су бескопромисно постали склони жаокама сатире и сарказма, и то је оно што је свакако евидентно. Данас се додуше, афоризам не бави болешћу појединца, већ искључиво болешћу и бољкама друштва, које се манифестују на сваком кораку. Живимо у стресном веку, у коме предњаче депресија и аксиозност, те сам афоризам често представља мисао ослобођења.
Познато је да је хаику поезија нашироко заступљена у нашој књижевности. По извесним подацима се чини, како смо други међу првима, тачније земља која се равноправно такмичи са Јапаном. Постоје ли извесне индиције, да сам афоризам постане наша књижевна перјаница?
-То је стара вест. Афоризам је одавно потиснуо хаику форму. Проблем је у томе, што је афоризам недовољно истражен, а том темом се најбоље бави мој мастер рад, о српском политичком афоризму.
Постоји ли проблем актуелности политичких афоризама?
-Донекле. Постоје универзални, увек актуелни политички афоризми, али исто тако постоје и они свакодневни, чије је трајање у извесној мери лимитирано.
Каква будућност чека афоризам?
-Истина је да ће бити више уважен. Афоризам није досетка или виц, афоризам је изнад њих. Он је сублимиранија и садржајнија порука.
Свеопшти закључак је да преовладава позитивна оцена, како о самој успелости организације, тако и о самој будућности, али и неистраженом потенцијалу афоризма на овим просторима.
Фото: Милица Стојанац
Остави коментар