Прикази и критике српске књижевне позорнице
Промоција књига Александра Дунђерина „Демони одлазе 1 и 2“ одржана је на Трибини младих Културнг центра Новог Сада. О делима, осим аутора, говорили су књижевни критичар Милета Аћимовић Ивков и књижевник Фрања Петриновић. Посетиоци су, између осталог, имали прилику да чују које су то одлике романа, подељеног у два тома.
Први том покушава да дефинише и објасни околности и суштину идејних сукоба на српској књижевној позорници на почетку 21. века. Књижевни критичар Милета Аћимовић рекао је да је аутор желео да постигне више циљева.
– Нема књижевности без крви која кроз њу протиче. Александар Дунђерин је желео да кроз два врло корисна текста која су оквирна, буде провучен јасан вредносни поредак. Тај поредак је видљив и приказан је у књизи у којој је аутор направио јасну редукцију на оне писце чијим се опусом и бавио- рекао је Ивков.
Свако од три поглавља, после уводних текстова који говоре о узроцима и последицама настанка феномена „европејства“, „југословенства“, „анационалности“ и „антинационалности“, „националности“, „антиевропејства“ и „антијугословенства“, те „новог ларпурлартизма“, садржи књижевне критике, укупно њих четрдесет и осам, које на свеобухватан начин интерпретирају и оцењују прозна остварења настала на српском језику у Србији и региону до 2014. године.
Књижевник Фрања Петриновић рекао је да се Александар Дунђерин не бави само теоријом књижевних идеја, већ идеја уопште.
Други том, тачније “Демони одлазе 2” садржи разговоре и полемике које је Александар Дунђерин водио од 2005. до 2014. године са српским књижевницима, уметницима и проучаваоцима уметности, углавном оним чија су дела тумачена у првом тому књиге: Мирослав Тохољ, Рајко Петров Ного, Брана Црнчевић, Момо Капор, Драган Лакићевић, Матија Бећковић, Миро Вуксановић, Синиша Павић, Синиша Ковачевић, Зоран Живковић, Сава Дамјанов, Борис Малагурски, Александар Вулин, Слободан Владушић, Никола Маловић, Марко Крстић, Иван Негришорац, Сретен Угричић, Владимир Кецмановић и Предраг Радоњић. Ови разговори представљају и својеврсне уметничке портрете саговорника, који у значајној мери употпуњују тезе, ставове и идеје изречене у претходној књизи, било да их поједини писци подржавају и даље продубљују и разгранавају, било да их оповргавају. Да би слика књижевног сукоба на почетку 21. века била још потпунија, „Демони одлазе 2“ завршава се поглављем у којем се налазе полемике које је аутор водио са појединим писцима који су активно учествовали у „рату за српску књижевност“.
Фото: Милица Стојанац
Остави коментар