Поштовани аутори и глумци, уважене званице, драги гости,
Желим да вас поздравим у име Културног центра Новог Сада.
Као што само име каже, област којом се наша установа бави је култура.
А реч ”култура”, као и ”култ”, упућује на идеју неговања онога што заједница сматра битним или поштовања достојним.
Савремена цивилизација, као наша најшира заједница, изнад свега поштује људски живот.
Зато је наш свет из корена уздрмала вест о постојању логора смрти у Другом светском рату.
Ако је за утеху, логори нису били кривица читавог човечанства.
Напротив. Свим логорима у Европи је управљао само један убилачки, чудовишни политички пројекат: немачки нацизам.
Једини изузетак је био други, једнако чудовишни пројекат: хрватско усташтво.
Логор Сајмиште, који је тема филма који ћемо сада одгледати, је објединио ова два режима, јер се налазио под нацистичком управом, а на територији Независне Државе Хрватске.
Треба напоменути да усташе не само да су биле једине које су поред нациста имале логоре смрти у Европи, не само да су у томе биле самосвојне, већ су и предњачиле.
Холокауст је започет првим систематским убиствима Срба и Јевреја у априлу 1941. у систему логора Госпић – Јадовно – Паг.
И након тога је наш регион био на најжешћем удару нациста, усташа и хортијеваца. Од прве јуденфреи нацистичке територије у Европи, овде у Банату, преко оснивања логора Јасеновац и Сајмиште, одлуке о стрељању сто за једног и Крагујевца, до новосадске и шајкашке Рације у јануару 1942.
У Рацији су се прве нашле на удару најугледније српске и јеврејске породице ту иза угла у Милетићевој, и на Трифковићевом тргу, који се налази тачно иза платна, стотинак метара одавде.
Култура није само неговање уметности и добрих манира. Култура је и сећање на ове невино страдале жртве, и Културни центар то сматра својом одговорношћу.
Ми данас имамо част да будемо домаћини војвођанске премијере филма ”Кад сване дан” посвећен логору Сајмиште. За две недеље, 10. јануара, отварамо изложбу посвећену систему логора Јадовно, а 23. јануара обележавамо годишњицу Рације.
Наравно, наше активности не могу мртве да врате у живот, нити да ублаже њихова страдања.
Али нешто веома важно можемо да урадимо, и то бих нарочито нагласио.
Јер, и данас, као што су их некада усташе бацале у велебитске јаме, неки жртве бацају у јаме заборава.
Као што су их некад мрцварили и касапили, тако поједини данас изокрећу и замењују жртве и злочинце.
Чувајући истину и успомену на невино страдале, ми спречавамо да их изнова убијају.
Замолио бих вас да уместо конвенционалног аплауза одамо пошту свим жртвама минутом ћутања.
Хвала.
25.12.2012. у Новом Саду
в. д. директора Културног центра Новог Сада, Нови Сад
др Андреј Фајгељ
Остави коментар