„Има ли писаца на острву транзиција?”, била је тема Округлог стола одржаног у клубу „Трибина младих“ новосадског Културног центра, на којем су дискутовали учесници Књижевне колоније Каталин Ладик, Марија Шимоковић, Звонко Карановић, Јанош Геци и Владан Матијевић заједно са посетиоцима. Учеснике су окупили коуредници овог пројекта, Иштван Беседеш и Вуле Журић.
Пројекат окупља писце мађарске и српске књижевности, спајајући их на интересантан начин. Замишљено је да шест књижевника, настављајући писање свог претходника, створи једно дело које ће бити преведено и издато на два језика. Међутим, у данашње време, како кажу писци, није лако створити књигу, а чак и када се то уради, она ретко доспе у руке праве публике.
„Иако се о томе се у нашој земљи стално говори, поједини књижевници сматрају да је ова тема недовољно заступљена. Транзиција у нашој. али и у околним земљама, одавно је требало да буде завршена“, започео је разговор Вуле Журић, постављајући питање учесницима Округлог стола где је, према њиховом мишљењу, српско-мађарска књижевност данас.
Време у којем живимо довело је до велике експанзије нових писаца, који су својим стиловима донели нове жанрове. Издавачке куће су у свакодневној потрази за делима која ће бити најинтересантнија публици, док су читаоци, у мору жанрова и стилова, збуњени и презасићени, а и све теже им је удовољити.
„Најважнија чињеница јесте оно што читалац жели. Следе интегритет и идентитет писца који се, метафорички, налазе у транзицији као и наша земља, представљају плутајуће острво које трага за нечим, а ни само не зна за чиме. Књижевна колонија је нешто сасвим ново у књижевности, шест писаца који се не познају, комуницирају само преко писане речи, што је довело до стварања интересантних текстова“, рекао је Иштван Беседеш, и објаснио да на нашим просторима постоје квалитетни писци, да имају могућности да стварају, али су финансијски нестабилни.
Дискутујући о променама које су задесиле тржиште, учесници Округлог стола су закључили да је до почетка 21. века, иако тада није било толико слободе, постојала већа страст која је красила књижевна дела. Недостатак новца и страсти, али вишак слободе допринели су томе да данас квантитет и журба за добитком, убију квалитет и талентоване писце.
Остави коментар