„Моћ позитивног НЕ“, била је тема Психополисове трибине која је одржана у Културном центру Новог Сада. О конфликтима, преговарању и асертивности у комуникацији говорили су психотерапеути Зоран Миливојевић и Данијела Живанчевић, а повод за теме јесте недавно издата књига највећег стручњака за психологију преговарања Вилијема Јурија, под називом „“Моћ позитивног Не- Како да кажете не, а ипак стигнете до Да“.
Који је најбољи начин да кажемо Не људима од којих зависимо? Како рећи Не детету, а не осећати се као лош родитељ? Ово су само нека од питања која нас свакодневно муче, а према речима Данијеле Живачевић, асертивна комуникација највише помаже у оваквим преговарањима.
„У животу је много важно да научимо када и зашто треба да кажемо Не. На тај начин чувамо своје интересе и вредности које су нам животна водиља. Да бисмо управљали нашим животом и визијом, пре свега морамо да имамо формиране циљеве.“- рекла је Живанчевић, додавши да свако наше Не јесте заузимање за себе које треба да проистекне у једно вредно Да.
Иако покушавамо да се изборимо за своје жеље, ипак у животу често остављамо по страни себе и своје циљеве. Научени смо да од раног детињства треба да учинимо некоме, помогнемо, иако то можда одступа од онога што смо планирали. Према речима психотерапеута Зорана Миливојевића, проблем да кажемо Не је стечен у детињству, јер нас родитељи тако васпитавају.
„Детету морате да допустите да каже Не, и дозволите му да то уради сваки пут кад оно стварно нешто не жели и неће. Не треба ићи у екстремно претеривање, већ му објаснити да за своје жеље треба да се бори. Уколико му забрањујете да говори Не када нешто стварно не жели, проблем ће се испољити када оно постане индивидуа за себе, и тада неће своје жеље и циљеве стављати на прво место, већ туђе, и велика је шанса да буде несрећно.“ рекао је Миливојевић.
Остави коментар