У оквиру циклуса Разговори о геополитици, трибина „Енигма jугословенске кризе“ одржана је у среду 24. јула у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Милорад Вукашиновић, новинар и публициста.
У уводном делу предавања аутор је рекао да често мислимо да је југословенска криза започела 90-их година упоредо са формалним распадом Југославије, што је нетачно, јер криза је започела неколико деценија раније.
Вукашиновић је објаснио да је прва енигма, која се односи на југо–кризу, била везана за улогу савезника који су на основама ослободилачких ратова Србије од 1912. до 1918. године подржали стварање Југославије. Те велике силе су 60–их и 70–их година 20. века заједно са силама које су биле против стварања Југославије почеле здушно да раде на њеном разбијању.
Осврнувши се на карактер прве и друге Југославије и њених владалаца, аутор је нагласио да ту постоје огромне разлике.
– Они који су владали првом Југославијом, а мислим на династију Карађорђевић, а после убиства краља Александра на Стојадиновића и кнеза Павла, чак и у најтежим околностима настојали су да заштите интегритет и територијални суверенитет Југославије. Насупрот њима,однос руководства друге Југославије и Титабио је супротан: радили су све што је у њиховој моћи на штету српског народа како би изнутра, заједно са великим силама,разбили државу – навео је Вукашиновић.
О томе да су Американци имали у највишим врховима југо–власти информаторе, сведочи и податак да је у свом извештају Џон Кембел 1967. године прецизно описао стање у тадашњој Југославији: Југословена нема,националистичка идеологија укључена је у сам врх КПЈ.
Врло брзо после Кембеловог извештаја, почетком 70–их година драстично се мењају међународне политичке околности – западне силе на челу са САД доносе одлуку о стратешком заокрету према СССР-у и укључењуКине у тзв. светски привредни систем, што је допринело изолацији СССР-а и његовом економском слабљењу. То је променило и позицију Југославије.
У наставку предавања Вукашиновић је рекао да је 1971. године на тајном састанку највиших представника САД, Немачке и Ватикана усвојен споразум о разбијању СФРЈу 11 тачака. Контраобавештајна служба ЈНА о овом договору одмах је обавестила тадашњи југословенски државни врх и председника Тита, али тим поводом ништа није урађено.
Уместо да реагују, да прилагоде унутрашњу и спољну политику, Тито и његовинајближи сарадници не само да организују МАСПОК у Хрватској него припремајуразбијање Југославије и стварајупретпоставке за настанак Устава из 1974.године.
О томе се дуго ћутало и мало знало све до објаве књиге „Како су Срби изгубили век. Трагична судбина Срба у заједничкој држави“(2016) некадашњег председника Председништва СФРЈ Борисава Јовића. Књига садржи и транскрипте тајно снимљених разговора Тита и хрватског обавештајца и националистепроусташке оријентације Стеве Крајачића. У њиховом разговору све је недвосмислено: Тито се изјашњава као Хрват и говори Крајачићу да му је жеља да се после његове смрти Хрватска осамостали са српским територијама. У том разговору они своде Србију на Београдски пашалук.
Остави коментар