Боро Драшковић, угледни филмски и позоришни стваралац, професор емеритус Академије уметности у Новом Саду и почасни доктор Европске академије за аудио и визуелне уметности, промовисао је своју најновију књигу „Дневник повратка“ у Великој сали Културног центра Новог Сада. На промоцији су, поред аутора, говорили и редитељ Дарко Бајић, др Даница Аћимовић и уредник филмског програма КЦНС Ђорђе Каћански. Промоцији је претходила пројекција „Филма давне будућности“ о легендама српске кинематографије Ђорђу Кадијевићу, Здравку Шотри, Бори Драшковићу и Миши Радивојевићу.
Књига „Дневник повратка“ сажима период од тридесет година током којих је Бора Драшковић одсуствовао из позоришта, након што је представа Југословенског драмског позоришта „Кад су цветале тикве“ забрањена 1969. године. Аутор на самом почетку књиге и каже да своје тридесете године памти као раздобље непрестаних одлазака и враћања, а књигу доживљава као врсту катарзе која долази након ослобађања од притиска незадовољства самим собом.
Боро Драшковић рођен је у Сарајеву 1935. године. Дипломирао је режију на Академији за позоришну и филмску уметност у класи проф. Хуга Клајна. Радио је најпре као новинар сарајевског листа Ослобођење, а 1959. године почео је да режира у сарајевском Народном позоришту. 1965. године постао је стални редитељ Југословенског драмског позоришта у Београду. Од 1976. године професор је режије на новосадској Академији уметности. Шеф је Катедре за режију, а држи мултимедијалну наставу глуме и режије. Режирао је, између осталог, следеће представе: Кад су цветале тикве, Ћелава певачица, Страдија, Мртве душе, Хамлет, Хенрих IV, а за режију Сартрових Прљавих руку добио је Октобарску награду града Београда 1967. године. Режирао је и игране филмове: Хороскоп, Нокаут, Усијање, Живот је леп, Вуковар једна прича. Драшковић се бави и књижевношћу. Објавио је збирку приповедака и драму Рашниране ципеле, књигу редитељских бележака из позоришта Промена, књигу разговора са редитељима Парадокс о редитељу и записе о позоришту Краљ мајмуна.
Остави коментар