У оквиру циклуса Зеленa дебатa, трибина „Будва на пјену од историје“, одржана је у четвртак 15. новембра у клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор програма и модератор био је Данило Копривица, политиколог.
Копривица је рекао да ова прича о историји Будве и њеног залеђа, нарочито о времену њеног прикључења Краљевини СХС, представља покушај да се без задирања у дневну политику подсетимо на догађаје и на људе који су отерали поражене аустроугарске окупаторe и на Митровдан 1918. године дочекали војску Краљевине Србије.
– Догађаји, везани за актуелну дневну политику, на неки начин су сакрили оно што треба истаћи у овим историјским временима и фокусирали један угао који догађај, као што је 100 година од потписивања мира у Првом светском рату, не заслужује – рекао је аутор трибине.
Копривица је, потом, указао на пример табле из 12. децембра 1931. године коју је, поводом освећења новоизграђеног пута Цетиње – Будва, свечано отворио бан Зетске бановине, Урош Круљ, а постављена је на Вељим вратима на улазу у Стари град. Општина Будва је тада бана Круља прогласила својим почасним грађанином.
Та табла је остала непримећена, а онда се десио гест нашег амбасадора и жеља да на ту таблу положи венац и од тог момента она почиње да буде спорна и јављају се захтеви за њено уклањање. Осим политичких мишљења, умешала се и струка која сматра да ово није „историјски слој“ који припада Старом граду, а да је споран и текст у којем је наведено да је српска војска имала јуначке победе за ослобађање Будве.
Говорећи о томе како је Кастел Ластва преименован у Петровац, Копривица је објаснио да постоји писани траг који каже да је Сеоски (Паштровски) збор одржан 2. фебруара 1919. године у Српској читаоници. Сазивач је био Нико И. Медиговић, а перовођа Душан Суђић.
Од 23 људи, њих 12 је гласало за предлог да град понесе назив Петровац, по краљу Петру Карађорђевићу, а 11 је било за други предлог – Александровац, по регенту Александру Карађорђевићу, који је командовао тим трупама у којима су Паштровићи били заједно са њим на Солунском фронту.
На крају трибине, Копривица је поручио да оно што би било добро да грађани Црне Горе, без обзира да ли су Црногорци или Срби, схвате јесте да солидарисање, које су грађани Србије после земљотреса, кроз несебично давање помоћи пружили, не сме да се заборави. То је била једна врста свесне солидарне жртве зарад братских односа.
– Наше право је да се сећамо светлих тренутака у нашој историји као што је Мојковачка битка, да се сећамо учешћа многих српских родољуба и да дневна политика, ма каква била, не би требало да заметне те трагове – поручио је на крају дебате Копривица.
Остави коментар