У оквиру циклуса Разговори о геополитици, трибина „Геополитички аспекти 11.9.” одржана је у понедељак, 18. септембра у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Милорад Вукашиновић, новинар и публициста.
На почетку трибине, аутор је нагласио да у последњих 16 година о том терористичком акту у Америци постоје три различита мишљења. Једно од њих је да је тај догађај суштински покренуо саму Америку, друго мишљење односи се на исламски свет, а треће мишљење везује се за идеологију глобализма и узроци тог догађаја виде се у ширем економском и политичком контексту.
У наставку, Вукашиновић је казао да је постојање тајних друштава и организација део америчке културе. То значи да се не може бити у Америци на неком пословном, још мање на политичком врху, уколико не постоји веза са тим паралелним структурама моћи и утицаја.
– Ово спомињем, јер догађај од 11. септембра има, неспорно, дубоку езотеријску димезију. Можда се неко са тим игра, али чињеница је да је по православном хришћанском календару тога дана Усековање главе Светог Јована Крститеља и постоје људи који баш из свега тога извлаче закључак да наручиоци тог чина нису могли да буду муслимани, него да је могуће да су то нека тајна удружења. Треба подсетити да је Јован Крститељ заштитник неких утицајних масонских ложа у Америци – објаснио је Вукашиновић.
Највећа мистерија, по мишљењу аутора трибине, у свему томе јесте однос Америке према исламском свету. Вукашиновић се запитао – да ли су заиста ратови у Ираку и Авганистану били одговор на догађај од 11.септембра или вешто осмишљени план?
Та мистерија је разрешена тако што је 3. октобра 2007. године, нама добро познати генерал Весли Кларк на једној трибини Демократске партије, усред предизборне кампање Хилари Клинтон, отворено признао да су много пре 11. септембра постојали планови за потпуну деструкцију или геополитичку трансформацију муслиманског света.
– Кларк је том приликом рекао да је он први пут о томе слушао још 1999. године и да су Американци много пре догађаја које познајемо као „Арапско пролеће“ одлучили да трансформишу тај свет у складу са својим геополитичким интересима – навео је Вукашиновић додајући још један занимљив детаљ: Кларк је том приликом поменуо седам муслиманских држава: Ирак, Сирију, Либан, Сомалију, Судан, Иран и Либију. И све се то десило неколико година после, под изговором „демократизације“ исламског света.
По виђењу Вукашиновића, на „развалинама 11. септембра“, настало је нешто што би се условно могло назвати и „глобалним исламом“, што није за потцењивање, поготово у 21. веку када исламске земље контролишу готово све најзначајније мореузе у свету, располажу огромним новцем, користе своје медије и технологије за промоцију, између осталих и геополитичких идеја.
Такође, постоји и Светска исламска конференција као кровна институција чије одлуке, истина не обавезују исламски свет, али су свакако покушај обједињавања муслиманског света за који наш познати геополитичар професор Миломир Степић тврди да ће бити значајан чинилац светске политике у 21. веку.
У наставку трибине, аутор је подсетио да је амерички теоретичар Семјуел Ханктингтон (преминуо 2003. године), промомовисао 90-их година занимљиву теорију о судару цивилизација. Његова теорија постала је популарна тек после 11. септембра. Он је, наиме, сматрао да се светска историја не завршава, него да се наставља сударом цивилизација, а у основи сваке цивилизације је верски фактор.
-Врло је занимљиво да је тај исти Ханктингтон, непосредно после 11. септембра, изнео своје објашњење узрока тог догађаја, рекавши да „ми присуствујемо разарању још једне идеолошке утопије“ – подсетио је Вукашиновић на речи чувеног аналитичара додајући да је прва мера коју су САД увеле после 11. септембра била апсолутна контрола невладиних организација и њихових финансија у тој земљи.
На крају трибине, подсетивши да су се после 11. септембра широм света дешавали слични терористички догађаји, првенствено у Европи, Вукашиновић је закључио да је септембарски терористички акт био један од епохалних догађаја који су из основа променили карактеристике не само америчке, него и светске политике.
Остави коментар