У оквиру циклуса „Разговори о геополитици“, трибина „Геополитика Истока“ уприличена је у понедељак 28. јануара у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Милорад Вукашиновић, новинар и публициста.
Вукашиновић је предавање започео освртом на значај западне геополитике у прошлом веку. Наиме, западна геополитика је диктирала историју 20. века. Узроци за то су многобројни, а један од основних састојао се у томе што је Запад на почетку прошлог века заиста био на челу нечег што би се могло назвати развојем науке и технологије и капиталистичког начина привређивања.
– Тада је и настала та представа о Западу као епицентру, средишту света којем практично сви на неки начин морају да се прилагођавају – рекао је аутор трибине нагласивши да се та слика света мењала у зависности од многих фактора.
Ако бисмо данас анализирали Мекиндера и његову „Географску осовину историје“ из 1904. године, а то је први и основни геополитички текст, уочљиво је да сви појмови које он користи („Светско острво“, „Средишње земље“, „Источне Европе и контроле Хартленда“) подразумевају постојање државе као основног субјекта међународне политике.
У теоријском смислу, после завршетка Првог и Другог светског рата, западна геополитика се отприлике креће у том смеру све до 60-их година 20. века, када се под утицајем феноменалног развоја науке и технологије дешава промена геополитичке парадигме, као и промена западноцентричне слике света. Та слика се, од тада до данас назива – глобализацијом.
– Под утицајем развоја науке и технологије држава полако али сигурно прераста у застарели механизам који није у стању да решава све сложеније проблеме који се крећу у широком спектру – од политичких, економских, социјалних до еколошких – казао је Вукашиновић.
На тим основама настаје нова парадигма епохе глобализације коју је у свом делу „Између двеју епоха (1970)“ формулисао тадашњи „гуру атлантизма“ Збигњев Бжежински.
Западна слика света у чијем су средишту корпорације, од почетка светске економске кризе 2008. године се урушава, те полако али сигурно сада пред собом, у теоријском и у практичном смислу, имамо алтернативни модел који би се могао назвати – геополитика Истока.
Симптоми урушавања западноцентричне слике света су очигледни: криза неолибералне економије која је резултирала дубоким социјалним раслојавањем, затим, демографска криза као и криза културног и идеолошког модела. Дакле, некадашњи слоган „Америка као идеја“ више није привлачан никоме у свету.
Насупрот том концепту појављују се озбиљне геополитичке алтернативе, првенствено у Русији и Кини.
– Суштина овог алтернативног концепта је у другачијој визији света која је заснована на моделу прожимања, а не на судару култура и цивилизација, јер то је за човечанство данас егзистенцијално питање – закључио је овом оценом Вукашиновић своју трибину.
Остави коментар